петак, 31. децембар 2010.

Оци


Оци

У дрхтају срца
рађају за вечност
синове неба
и кћери Јерусалимске.

У усамљеном дану
чежње и дилеме
вапијем вам:
Оци...где сте?

Предуго траје
ово ћутање
ваше...наше
не надзирем више лица
љубављу преиспуњена
Оци...где сте?

Заменише вас
сенке
некадашње славе
јецамо прошлост
пригушено
и тихо
у углу манастирског конака.

Да не чује плач
отац
да не зароби сузе
отац
да спава мирно
отац
ничим унемирен
отац.

***
Посвећено свим оцима,са молитвеном жељом,да свезани обичајима,обавезама а понекад и сујетом,сутрашњим празником,будући одрешени од својих чада,принесу дарове достојне отаца,на похвалу синова и кћери,по чијим лицима ће свет познати Незалазну Светлост.



Судба песника

У ПОХВАЛУ ПЕСНИКА РИКЕ

Као да си у руке
узео муњу када си у мраку
запалио свећу.

Хаику песник,Мацуо Башо

***
Судба песника

Мој кум и ја
ретко се срећемо
у родном граду
необјашњиво је све то
зашто је тако,
али зато почесто
сретнемо се
у другом стиху,треће строфе
наших песама.
Шта је то друго
до судба песника!
Речи се остављају
за боља времена
и спонтане сусрете
које прижељкујемо.


понедељак, 15. новембар 2010.

In Memoriam,Патријарх Павле,2009-2010

15.Новембра 2009 године,уснуо је у Господу,Патријарх Српски,Господин Павле.
Духовни отац,учитељ...Икона образа праведности и чистоте.
На његово упокојење,један песник, Бошко Р. Маринков,записао је ову песму на блогу песника Александра Марића.



Долази ти Гојко, Господе,
а знамо да се никада нисте ни растајали.
Или можда јесте,ради нашег спотицања?
Вама је познато.
Тада би са једном маслином обилазио
сва места наших падова и вољу твоју под прстима имао.
А,Ти си по доброти благоизволео Љубав нам точити
и метати је међ' нашу мржњу.
Као чашу или какав пехар опточен миром
излио си га по свим нашим несрећама
да би нам људски лик нетакнут био и спокојан,
а свако је видео шта је хтео, говорио је.
Не долази ти празних руку, Домаћине!
Потрудили смо се да му чак и по џеповима
оставимо нашу неслогу да се са њом бори
и да се моли, и узео је.
На ципелама носи прашину крајишких поља
и пар каменчића од крша приморског
и није му тешко.
Вез надбедреника руком девојака македонских
би урађен и подсећа на царски.
И Крст косовски му је око врата.
Да, онај ломљени и бачен Ти знаш где...
Непоштени смо али немамо куд и немамо са чим.
Све злу окренусмо
и преврнусмо и сваки пласт сена не би ли пронашли
какву поган да се сладимо.
Немамо пред Твоју светлост него са њим!
Испраћамо Ти данас Гојка, Господе
како је коме дато и како ко уме
и не слутећи величанственост дочека.



Благословени беху ти новембарски дани,као да је Патријарх сав мрак и ужас наших помисли срца разгонио његовом Владичанском палицом.Беху то сунчани и топли дани и људи беху сунчани и топли.


Наш Старец
и Господин Србски
Павле
очију благих
у којима се Христос одмара
уснуо је у Господу.
Мошти му Србија пренесе
до Раковице
и спусти у земљу
као семе
а ми сад чекамо
сунчане дане
и благу климу.
Молитвено јецамо успаванке
да храст
што брже порасте.

***
И данас,када се молитвено сећамо годишњице упокојења нашега Светог Патријарха Павла,видимо и разумемо да је ту са нама,са својом браћом Архијерејима.Сви они,који се данас буду окупили око његовог гроба,чуће поново благ и пријатан глас који зове на праштање и помирење.
А храст о коме сам писала у песми-расте.Торжествено.Ангелски невидимо.Расте,грна се,ужилава.Чека осми дан...непролазан.

петак, 5. новембар 2010.

Жал за родним градом

Сећам се румени јутра
Петровданског вашара
Младе деве,румених образа
Што од стида
Што од живота непорочног
Отимам се од родитељске руке
И трчим усхићена
У гужву,међу људе
Пријатне...добре.

Сећам се калдрме
Танаска Рајића
И мириса дуња
И тамјана
У Цркви Свете Тројице
Свештеници у одеждама
На Светитеље ми личаше
Литургије благопријатне
Осташе ми у срцу.

Сећам се помрачења сунца
Те године
Сећам се суза и дрхтања
И сећам се колона возила
Тенкова
Сећам се камиона
Из којих јасно надзирем украдене
Жеље и снове непријатеља
Стид ме је да се сетим
Шиптарских хаљина
И тепиха
Како ово јефтино звучи
Опростите ми...

Сећам се када је почело
Вољени граде
Од сунца не видесмо
Слике и прилике
Људи
Само силуете
Неких нових лица
Како смо смели
Да се усудимо
Да мењамо мапу
Рођењем исцртану

Граде вољени
Нека ми нога не крочи
У твоје рушевине
Ако нисмо научили
Нешто из крхотина
Напукла Жича
Херувимском песмом
Нек' те позове
У спокој да уђеш
Славом овенчан
Круном Немањића.


петак, 8. октобар 2010.

Св.Сергије Радонешки-Преп.Андреј Рубљов-о.Григорије Круг

Данас празнујемо Светог Сергија Радонешког Чудотворца.На ту тему и размишљања о њему,о Преподобном Андреју Рубљову и о.Григорију Кругу,који ми се некако спонтано и сасвим природно уклопио у овај мозаик(лично виђење ауторке,свакако је и Успенски,за неког можда и пре него отац Григорије),преточила сам неке мисли у поезију.

Од утробе мајке
пустиножител
и свободник
зенице очију
сачуваше му
слику
Тројичног Приснобитија
у завет даде
Андреју-иконописцу
да лучама боја
наслика Светлост
Тројичне Славе
Три Ангела
у савршеној љубави
тек да нагласе
нама
земнима
Догмат велики
и тајанствен
и како каже
монах Григорије
благоизволе Тројица
да сиђе
са иконостаса
Тројицког сабора
у галерији Третјаковској
да обитава
са дистанцираним човеком
па и мрзитељем
не гнуша се,
не оставља,
Тројица Света
свога човека.

***
Лично сматрам да је отац Григорије Круг био генијалан човек али ми православни нећемо рећи геније већ евгеније.Његове иконе никога не остављају равнодушним као ни његови списи о Иконама.Дуги низ година патио је од депресије и психичких поремећаја а за његово оздрављење заслужан је отац Сергије Шевич,његов духовник и дугогодишњи пријатељ у чијем једино присуству је отац Григорије сликао Иконе,другим људима то никада није допуштао.
О оцу Сергију и оцу Григорију,надам се,уз Божију помоћ,написаћу посебан пост.

Спаситељ,о.Григорије Круг


субота, 7. август 2010.

In memoriam,Арчибалд Рајс 1929-2010



Ecoutez les Serbes!

Ово слово
о човеку
који је волео
Србију
као најлепшу бајку.

И опанак
и шајкачу
и капу војничку
на глави дечака
што је са Иконе сишо
да проповеда
част и достојанство
једног народа.

Ecoutez les Serbes!

Тестамент
срцем исписан
које је завештао
Кајмакчалану
из љубави
према земљи
коју је волео
као бајку,

"Чувајте се себе!"

недеља, 25. јул 2010.

Тросунчаном светлошћу ,озари ме,Тројеручице



Онога дана
Када си на магарету
Одлазила од нас
остасмо сироти

Хитала си
натраг
међу торжествене
мужеве
и високе кипарисе
Хилендарске

Тамо где се речи
не претварају
у муку,лаж и клетву
већ у Химне
и поезију

Трећом руком
док си брисала
сузе материнске
жалећи
децу
што ће се тек
родити
ниси оклевала
да бациш
семе
наде
на будуће
песнике и Химнографе.

***

субота, 26. јун 2010.

Топла препорука нове књиге"Опитовање Вечнога Живота"




У издању Епархије Далматинске,с благословом Епископа Далматинског,Фотија,изашла је нова књига Архимандрита Јефрема,игумана свештеног манастира Ватопеда"Опитовање вечнога Живота-Беседе о старцу Јосифу Исихасти".
Ова књига је допуна свега онога што смо имали прилике да прочитамо о духовном Светогорском горостасу,старцу Јосифу Исихасти.Блажени Старац Јосиф Исихаста изнедрио је из свог гнезда много духовне деце који су касније самостално свили своја гнезда и били Игумани великих Светогорских манастира.
Тако Митрополит Лемеса,Атанасије који је дао своју уводну реч,скрушеног срца сведочи:
"Упркос томе што осећам да сам ја сам као сува грана,ипак се поносим својим кореном,не као мирјанин,него као монах,те се,уздајући се у молитве нашег преблаженог"деде"и"гледајући на свршетак његовог живота"трудимо"да се угледамо на веру његову"(види Јев.13,7).

Ова књига трудом и љубављу Архимандрита Јефрема,препуна је сведочанства о Старцу Јосифу,о његовом животу,о првим сусретима са својом духовном децом,потоњим такође великим духовницима.
Свакако,живот Светогораца је једна неиспричљива прича.Несазнајне су многе Светогорске стазе,многе келије живе у своме молитвеном ћутању.Ова књига је и посвећена како пише,Незнаним Светогорцима,носиоцима бесмртног живота.
У овим временима,када је мало топлих речи,чак и скромних утеха,када се велики број хришћанског света претворио у чекање Антихриста и уништења целокупне планете,ипак,још увек се чује доминантни глас Свете Горе која нам сведочи да још увек има и да ће увек бити великих молитвеника и утешитеља,и како сам Архимандрит Јефрем пише у свом Предговору,позивајући се на ученика светог Григорија Синаита,коме се Пресвета Владичица јавила и рекла:
"Кад би могао да избројиш звезде на небу,онда би могао да избројиш и светогорске оце који су,отишавши са овога света,постали светитељи.А у последња времена биће их још и више".

понедељак, 14. јун 2010.

Преподобни Оче Богоносни Јустине христосрдачни(прослављење празника)

Ходите данас сапоштујмо,
са Дјевом Богородицом,
Јустина Новог Богослова...
(Вечерња служба,део стихире Преподобног)


Ванвременски и увек нов богослов,са понуђеним најбољим решењима која погађају епицентар човековог бића-то је наш отац Јустин.Богослов,монах,сатрудник и сапаћеник многострадалног Србског народа.
Не увек допадљив и схватљив својим савременицима,својим неистомишљеницима верским и идеолошким,отац Јустин је био и јесте,једна од највећих личности Србскога рода и васељенски миљеник у круговима оних који умеју,будући истинитим Богом просвећени,да препознају аутентично богословље.

За мене лично,Преподобни отац Јустин је:
Мисионар мојих беспућа када се излаз није надзирао.
Звезда водиља до узаних Ћелијских стазица и путева.
Громогласник и неуморни беседничар у храму моје душе.
***
Данас се радује пустиња Ћелијска,
јер у њој се подвизаваше Јустин,Нови философ,
и по савести Мученик Христов;
срцем са страдалним страдаше,
и са сузама Божанску Службу служаше,
свештенодејство Тајне за спасење свега света.
Стога те молимо,Оче наш најсветији,
да молитвама твојим срца свију водиш
у покајању и слављење Свете Тројице,
да Господ спасе сав свет
и род наш Православни.
(Литијска стихира службе Преподобног)



петак, 11. јун 2010.

Рука испружена



На длану годова
избројат не могу
гледам те само
не смем ни да састрадавам
колико си моћан
и смирен
о,Господе
са Твојом испруженом руком.

***

Рука која милује
Рука која умива
Рука која благосиља
Рука што буди од сна
Мајка ли си,
Боже Благи!

фото:Фердинандо Мондино



недеља, 23. мај 2010.



Богом послани,нама,жетеоцима њива и пастирима,
да нам укажете на Слово кроз слово,
и да научите просте како да буду савршени
јер простима је прво и дано,од Бога је то милост и лепота.
Свети Равноапостолни Светитељи и Просветитељи,
научисмо,
прословисмо,
ословисмо
али нажалост
и пресловисмо.
Пресловисмо из обести,из обиља,из некултуре.
Ви,који сте овом земљом ходили
и оставили речи да срастају са кором хиљаду-летних храстова,
достојно сте прослављени у стихирама и песмама,
погледајте на нас и помозите нам да извадимо камење из уста
и да запевамо словесне песме достојне једног Светосавског народа.


уторак, 11. мај 2010.

Сузама си вјере гријо хладне стјене

...о пастиру добри Цркве намучене.

Слава ти и милост,Владико Свети.

Па опет,кад будеш зажелео,Свети,да нам се обучеш у сјајна одејанија Архијерејска,па да нас обиђеш.
Да нас благословиш,да нас утешиш,да нас поучиш.



Матија Бећковић

Свети Василије Острошки Чудотворац

Још га није било нигде
Кад је на извору
У Поповом пољу
Угледао девојку
Како из чисте чаше
Даје воду путнику намернику
А он благосиља
И њу и онога кога ће родити

Познао је Светог Саву
Кога је гледао и раније
Али девојку
Своју будућу мајку
Видео је први пут
Кад је чуо за своје рођење

Из оних стопа
Кренуо је да се припрема
Опасује и приобува
За далеки пут
Не носећи са собом ништа
Сем студеног камена
Да нахрани људе
У земљи ван неба

Прво је мајку повео под Острог
Да се поклони свечевом ћивоту
Док још није знала да га је носила
Једва је чекао
Да му види кућу
И стену с којом ће се венчати
Али када је приступила
И исповедила виђење на извору
Стресао се ћивот
У њеној утроби

Чим га је изнедрила
Отргао се из наручја
И утекао
Да се пече у камењу
Док за рало крша
Купи рало неба

Кад је претрпео
Све због чега се родио
Заповеди с неба
Да га ископају из земље
И врате у ћивот
Истесан у литици
Коју је за себе градио
Они који су га каменовали
Из руку и уста

И нису презали ни од чега
Ни стрецали ни од кога
Стрекнуше од њега
Кад се јави
Одједном са два места
И сашивених уста
Приђоше Чудотворцу

Тек тад се увери
Онај што га је послао
Да се нашао светац и за њих
А они над собом угледаше небо
Као да је ту одувек било.

недеља, 9. мај 2010.

Тајна Царства Божијег само за оне који су вером прогледали

Недеља о Слепоме и Јеванђеље о истом,говори нам како је слеп човек од рођења био исцелен Господом Исусом Христом.Прво што је видео након исцелења био је Господ-Исцелитељ.
Шта људске очи више могу да пожеле од тога?
Нажалост,ми људи,толико тога желимо да видимо својим телесним очима,скрнавимо своје очи,не жуде свачије зенице за Спаситељем.
Ипак,нема места за очај јер наша вера није вера очајника,већ жива крсто-васкрсна вера који сведоче и исповедају Свети Оци,духовне аристократе,Христоносци.
Читајући данас,књигу оца Јована Журавског"Тајна Царства Божијег" осетила сам потребу да издвојим неколико његових речи,да би се тим речима наслађивали сви они који прате овај блог и они који ће некад свратити...да сви имамо користи од тога.
Отац Јован Журавски ми је по много чему срцу близак,поготово ми је разрешио многе дилеме које су ме мучиле и о којима не бих писала,да се овај пост не би претворио у "црквени маркетинг"а то ми није намера.Једноставно,покушаћу кратким изводима из његове књиге да делимично пренесем или бар мало наговестим његово ослушкивање божанствене симфоније словесних звукова,тј.мисли светих отаца Православне Цркве,бесмртних искатеља умне красоте,како је говорио отац Јован.

Говорећи о монаштву као савршеном путу за оне који желе да потпуно уђу у тајне Царства Божијег,он каже:
"Прва благословена Подвижница у новом човечанству,која се својим умним делањем домогла скривене тајне новога бића,била је Преблагословена Дјева и Мати,Родоначелница другога рода,новога човечанства(отац Јован овде мисли на велике Божије угоднике као што је био баћушка Серафим,за кога је Богородица рекла-Овај је од нашега рода),Родоначелница монашког реда,небеска Игуманија земног монаштва(...)

Она је,Поклоница смела,
у ноћи без светлости
у тамним вековима беспутице
усудила се
стазу да пропути,
најкраћу и незаменљиву-
ка начелној тајни Божијој-
ка светој нетрулежности.

Она је све кротке и ниште и тужне,неуспокојиве искатеље унутарњег,бесмртног,божанственог,"умног бића",

с љубављу повела са собом
ка светлој васељенској јутарњи
дивног васкрсења.
И од тог часа
иза Њених ногу,
које с трепетом бола прођоше кроз трње,
по чудесним траговима,
по Њеним стопалима,
које горе драгуљним сузама
и капима рујних рубина,
хитају низови
узаном стазом...
А лица!
Њихова лица сијају
непропадљивом лепотом Њеном.
Иду...сви иду...хитају...
ка слави непропадљивости
светлог дана Васкрсења.

(Не знам да ли сам у животу лепшу похвалну химну Богородици прочитала од ове...ово је више од песме,химне,величања...приметите само његове речи усудила се стазу да пропути,ова реч-усудила се,најлепше је тумачење Благовести...све је речено овом речју)



Икона Мајке Божије"Свих Жалосних Радост"
У храму посвећеном овој Икони Мајке Божије,отац Јован је служио од 1940до 1962године
+++
Првобитна замисао ми је била да прекуцам неке делове његове књиге,међутим,овом похвалном песмом Пресветој Богородици,заћутало је срце моје.
Овај пост сходно теми и овој Недељи о Слепоме,завршићу речима оца Јована Журавског:
"Ослепљена грехом,људска душа на путу вере прогледава и види невидљиво.Вера је унутрашњи орган виђења душе:вером душа примећује унутрашњи и невидљиви,но ипак реални свет.Видљиви свет је само образ и сенка другог,невидљивог света:нереална видљивост реалног.Видљиви свет се опажа гледањем,а невидљиви свет-вером.Вера је прекрасни и пребогати дар Божији,који обогаћује убогу и покрадену душу."

Нека би Бог дао и Мајка Божија које се свагда моли за нас,да слепи и намучени тумарањем мрачних ходника своје огреховљене душе прогледамо вером и постанемо племство вишег рода-рода Мајке Божије.




четвртак, 29. април 2010.

Преподобни оче,Јустине Нови моли Бога за нас

..."И бистре очи срца вашег да бисте могли видети шта је нада Његовог звања,и које је богаство славе наследства Његовог у светима"
(Ефесцима,глава1,18)
+++
На Светом Архијерејском Сабору,Србске Православне Цркве,званично Преподобни отац наш,Јустин Поповић унет у диптих светих.


На твом гробу
свечано се заклињемо
да ћемо бити
бољи људи
и тајно јецамо
над својим немоћима
молећи те
да нас лишиш
ове качовечанске
мизерије

На твом гробу
пелцујемо се
за Вечност
и жилимо се
трајно повезани
једни с другима
тако си и желео
сваки човек
да буде Човек
и ништа мање
Бог да нас позна
као своје


понедељак, 19. април 2010.

Владика Данило Крстић 20.04.2002-20.04.2010

Србска Православна Црква и поред великих гоњења безбожничког комунистичког режима 20.века и самим тим духовног пада у нашем народу,изнедрила је велике личности.Међу духовним горостасима као што су Свети Владика Николај,Преподобни Отац Јустин Поповић,налази се,ништа мање упечатљивија личност,харизматична личност,Блаженопочившег Епископа Будимског,Доктора Данила Крстића.
Владика Данило је био један од најобразованијих Епископа наше Цркве.Говорио је неколико језика,добар познавалац Теологије,Лингвистике,Књижевности.Иза себе,на нашу велику жалост није оставио много писаних дела али оно мало што имамо прилике да читамо никога не оставља равнодушним.Време ће тек показати а будуће генерације,надам се и верујем у то,имаће сензибилитет да препознају аутентичну личност Владике Данила."Богомир Тихи"како је Владика Данило себе потписивао у часописима је управо и био такав,тих,ненаметљив,ненасилан али увек рад да помогне било да на врата његовог кабинета покуца убоги сиромах или интелектуалац.

"Богат је само Бог и онај који има Бога у себи после Причешћа.Богат је човек који је часно стекао земно благо и уме да га раздели на милостињу и ктиторско зидање своје задужбине.А најбогатији међу људима је онај који је успео да светим врлинама изгради самога себе у живи Храм Пресвете Тројице."
+++
"Природно да је дар детеродија најважнија за опстанак Србадије.А тај проблем прираштаја,многодетности можемо решити само ако у целом нашем народу пробудимо послушност Богу,који је заповедио:"Рађајте се и множите се!"
Значи,ако се младожења,ломи око избора:кола или колевке онда парох треба да саветује нововенчаним супружницима да изаберу колевку,јер лепо дете је жива статуа створена за живот вечни."
+++
"Људи некако могу без науке,али никако не могу без етике.А извор најсавршеније етике хришћанске јесте лично Христос Бог.Без савршене православне догматике,нема ни савршене православне етике.А жижа те наше Богом откривене етике је порука:
Бог је љубав."
+++




ПЕСМА ЗА ДАНИЛА
Хоће ли Србијани заборавити
Богомира Тихог
кроз вреву пијаце прошавшег
без ценкања
уграбљеног од Неба
као гравитацијом Сунца
небеска тела
И кроз науку лако варљиву
уделитељку само ситне прашине
живитворног светла нахватаног
по путу стварања и ожиљцима
непропадљивог замисла
он узлетао је неопијен
прилепљен вери у Извор
А уметност у заносу
скопчану са бићем
у језик и разврстање
ствари божанских на осећаје
тихих чула што примају
импулсе и кадкад слажу
преводио је у вишње дворе
Крајња религија, обиталиште му
отворено на срцу и сведочанство
хоће ли га Србијани заборавити
Богомира Тихог, нареченог Данила
песника у апостолству
делатника у градини Живог језика

песник Александар Марић


недеља, 18. април 2010.

Што тражите Живога међу мртвима?

"И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране;и уплашише се.
А он им рече:Не плашите се,Исуса тражите Назарићанина распетог;уста,није овде,ево места где Га метнуше."
(Св.Јеванђеље по Марку,гл.16-5,6)
+++

"Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена? Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи. Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали: "Господ мој и Бог мој". Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања. Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп - много се троши а произилази мало здравог плода. Зато треба стећи и једно и друго. Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити. Унутра - срце иде напред, а у пракси - расуђивање. Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце. Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота."
(Свети Теофан Затворник,Мисли за сваки дан у години)

Христос Воскресе,радост донесе!



понедељак, 12. април 2010.

Драги наши уснули у Господу,
данас вам објављујемо и сведочимо радост Христовог Васкрсења и на вашим гробовима,поздрављамо вас,радосним поздравом-Христос Воскресе!Одбацујући за трен буку и немир овога земнога живота,сасвим јасно,можемо чути,ветром ношене ваше речи-Ваистину Воскресе!!

фото:Иван Ж Терзић

понедељак, 5. април 2010.

четвртак, 1. април 2010.

Христос Воскресе-Ваистину Воскресе


"Смрти,где ти је жалац?Аде,где ти је победа?
Васкрсе Христос и ад се стропошта!Васкрсе Христос и
падоше демони।Васкрсе Христос,и радују се ангели.
Васкрсе Христос,и живот живује.
Васкрсе Христос,и ниједног мртвог у гробу.
Јер Христос,уставши из мртвих,постаде првина преминулих
Њему слава и власт кроз све векове.Амин.
+++
Раде Јовановић
СЛИКА ТАЈНЕ ВАСКРСЕЊА

Лежи ружа на сред стазе,
Људи журе,пада вече
У непажњи док је газе
Из ње рујна боја тече.

Свет у трку,бука и дим,
Без милости,без поштења.
У згаженој ружи видим
Тајну светог Васкрсења.

Видим Христа,у ранама
Како смрти пораз спрема,
Тамно Сунце за гранама
Убицу што покај нема.

Јер што више ружу гњече
Она мирис пушта јаче,
Праведни се њиме лече
А неверни сребром,мачем.

И тај мирис као срећа
Према небу се отима,
Где већ пупи ружа већа
Позлаћена сазвежђима.

Са којих ће Христос доћи
Да подигне руже пале,
Да сачува својом моћи
Све младице олистале.

А свет жури,бука и дим...
Без милости,без поштења
У згаженој ружи видим
Тајну светог Васкрсења






In Memoriam

Мојој радости детинства
хранитељки и мајци.
3.4.1998-3.4.2010

Чекаш ли ме
да ти дођем
по вечном дану.
Погледаш ли
на стазу често?

Чекаш ли ме,
да ти дођем
душе увијене
у бело платно
чисто као снег
да ме се не постидиш?

Чекаш ли ме,
да се похвалиш
и благодариш
у вечерњим стихирама
Невечерја?

Да се припремим.
Да се улепшам.
А ти ме ишчекуј
и познаћеш ме издалека.
+++




петак, 26. март 2010.

Погледај дом свој"Милосрдни анђеле"

Скини паучину с очију....

Као пупољак
Росу јутарњу
Пролила си
По трави
Ливада
Обећане земље
Угледала јеси
Сунце Незалазно
Радуј се
Детинство прекинуто
Од матере отргнута
Да би Матеру угледала
Радуј се
Успаванко
Прошапутана
Иконо насликана
У Оцу огледана
Милице
НовомученицеСрбска
Услиши молитве Ангеле
нека се спасу и душмани...