четвртак, 29. април 2010.

Преподобни оче,Јустине Нови моли Бога за нас

..."И бистре очи срца вашег да бисте могли видети шта је нада Његовог звања,и које је богаство славе наследства Његовог у светима"
(Ефесцима,глава1,18)
+++
На Светом Архијерејском Сабору,Србске Православне Цркве,званично Преподобни отац наш,Јустин Поповић унет у диптих светих.


На твом гробу
свечано се заклињемо
да ћемо бити
бољи људи
и тајно јецамо
над својим немоћима
молећи те
да нас лишиш
ове качовечанске
мизерије

На твом гробу
пелцујемо се
за Вечност
и жилимо се
трајно повезани
једни с другима
тако си и желео
сваки човек
да буде Човек
и ништа мање
Бог да нас позна
као своје


понедељак, 19. април 2010.

Владика Данило Крстић 20.04.2002-20.04.2010

Србска Православна Црква и поред великих гоњења безбожничког комунистичког режима 20.века и самим тим духовног пада у нашем народу,изнедрила је велике личности.Међу духовним горостасима као што су Свети Владика Николај,Преподобни Отац Јустин Поповић,налази се,ништа мање упечатљивија личност,харизматична личност,Блаженопочившег Епископа Будимског,Доктора Данила Крстића.
Владика Данило је био један од најобразованијих Епископа наше Цркве.Говорио је неколико језика,добар познавалац Теологије,Лингвистике,Књижевности.Иза себе,на нашу велику жалост није оставио много писаних дела али оно мало што имамо прилике да читамо никога не оставља равнодушним.Време ће тек показати а будуће генерације,надам се и верујем у то,имаће сензибилитет да препознају аутентичну личност Владике Данила."Богомир Тихи"како је Владика Данило себе потписивао у часописима је управо и био такав,тих,ненаметљив,ненасилан али увек рад да помогне било да на врата његовог кабинета покуца убоги сиромах или интелектуалац.

"Богат је само Бог и онај који има Бога у себи после Причешћа.Богат је човек који је часно стекао земно благо и уме да га раздели на милостињу и ктиторско зидање своје задужбине.А најбогатији међу људима је онај који је успео да светим врлинама изгради самога себе у живи Храм Пресвете Тројице."
+++
"Природно да је дар детеродија најважнија за опстанак Србадије.А тај проблем прираштаја,многодетности можемо решити само ако у целом нашем народу пробудимо послушност Богу,који је заповедио:"Рађајте се и множите се!"
Значи,ако се младожења,ломи око избора:кола или колевке онда парох треба да саветује нововенчаним супружницима да изаберу колевку,јер лепо дете је жива статуа створена за живот вечни."
+++
"Људи некако могу без науке,али никако не могу без етике.А извор најсавршеније етике хришћанске јесте лично Христос Бог.Без савршене православне догматике,нема ни савршене православне етике.А жижа те наше Богом откривене етике је порука:
Бог је љубав."
+++




ПЕСМА ЗА ДАНИЛА
Хоће ли Србијани заборавити
Богомира Тихог
кроз вреву пијаце прошавшег
без ценкања
уграбљеног од Неба
као гравитацијом Сунца
небеска тела
И кроз науку лако варљиву
уделитељку само ситне прашине
живитворног светла нахватаног
по путу стварања и ожиљцима
непропадљивог замисла
он узлетао је неопијен
прилепљен вери у Извор
А уметност у заносу
скопчану са бићем
у језик и разврстање
ствари божанских на осећаје
тихих чула што примају
импулсе и кадкад слажу
преводио је у вишње дворе
Крајња религија, обиталиште му
отворено на срцу и сведочанство
хоће ли га Србијани заборавити
Богомира Тихог, нареченог Данила
песника у апостолству
делатника у градини Живог језика

песник Александар Марић


недеља, 18. април 2010.

Што тражите Живога међу мртвима?

"И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране;и уплашише се.
А он им рече:Не плашите се,Исуса тражите Назарићанина распетог;уста,није овде,ево места где Га метнуше."
(Св.Јеванђеље по Марку,гл.16-5,6)
+++

"Неуморне жене! Оне нису дале сна очима, ни трепавицама дремања све док нису нашле Љубљенога! А мушкарци као да траже чврсто тло: иду на гроб, виде га празна и остају у недоумици шта би значило то што га нису нашли. Значи ли то да је код њих било мање љубави него код жена? Не, ту је била љубав која расуђује, која се боји погрешке, будући да се ради о љубави високе вредности и с обзиром на [природу] Онога на кога се односи. Међутим, када су сазнали и опипали, и они су, не језиком као Тома, него срцем исповедали: "Господ мој и Бог мој". Тада их већ ништа није могло одвојити од Господа. Мироносице и апостоли су обрасци две стране нашег живота: осећања и расуђивања. Без осећања живот није живот; без расуђивања живот је слеп - много се троши а произилази мало здравог плода. Зато треба стећи и једно и друго. Осећање нека иде напред и нека побуђује; расуђивање нека одређује време, место, начин и, уопште, устројство бићa онога што срце наговести да треба остварити. Унутра - срце иде напред, а у пракси - расуђивање. Но, кад осећања постану извежбана у расуђивању о добру и злу, можемо се ослонити и на само срце. Јер, као што из живог дрвета сами од себе иду најпре пупољци, па цветови и плодови, тако и из срца почиње да истиче само добро које се разумно таложило у току живота."
(Свети Теофан Затворник,Мисли за сваки дан у години)

Христос Воскресе,радост донесе!



понедељак, 12. април 2010.

Драги наши уснули у Господу,
данас вам објављујемо и сведочимо радост Христовог Васкрсења и на вашим гробовима,поздрављамо вас,радосним поздравом-Христос Воскресе!Одбацујући за трен буку и немир овога земнога живота,сасвим јасно,можемо чути,ветром ношене ваше речи-Ваистину Воскресе!!

фото:Иван Ж Терзић

понедељак, 5. април 2010.

четвртак, 1. април 2010.

Христос Воскресе-Ваистину Воскресе


"Смрти,где ти је жалац?Аде,где ти је победа?
Васкрсе Христос и ад се стропошта!Васкрсе Христос и
падоше демони।Васкрсе Христос,и радују се ангели.
Васкрсе Христос,и живот живује.
Васкрсе Христос,и ниједног мртвог у гробу.
Јер Христос,уставши из мртвих,постаде првина преминулих
Њему слава и власт кроз све векове.Амин.
+++
Раде Јовановић
СЛИКА ТАЈНЕ ВАСКРСЕЊА

Лежи ружа на сред стазе,
Људи журе,пада вече
У непажњи док је газе
Из ње рујна боја тече.

Свет у трку,бука и дим,
Без милости,без поштења.
У згаженој ружи видим
Тајну светог Васкрсења.

Видим Христа,у ранама
Како смрти пораз спрема,
Тамно Сунце за гранама
Убицу што покај нема.

Јер што више ружу гњече
Она мирис пушта јаче,
Праведни се њиме лече
А неверни сребром,мачем.

И тај мирис као срећа
Према небу се отима,
Где већ пупи ружа већа
Позлаћена сазвежђима.

Са којих ће Христос доћи
Да подигне руже пале,
Да сачува својом моћи
Све младице олистале.

А свет жури,бука и дим...
Без милости,без поштења
У згаженој ружи видим
Тајну светог Васкрсења






In Memoriam

Мојој радости детинства
хранитељки и мајци.
3.4.1998-3.4.2010

Чекаш ли ме
да ти дођем
по вечном дану.
Погледаш ли
на стазу често?

Чекаш ли ме,
да ти дођем
душе увијене
у бело платно
чисто као снег
да ме се не постидиш?

Чекаш ли ме,
да се похвалиш
и благодариш
у вечерњим стихирама
Невечерја?

Да се припремим.
Да се улепшам.
А ти ме ишчекуј
и познаћеш ме издалека.
+++