петак, 31. децембар 2010.

Оци


Оци

У дрхтају срца
рађају за вечност
синове неба
и кћери Јерусалимске.

У усамљеном дану
чежње и дилеме
вапијем вам:
Оци...где сте?

Предуго траје
ово ћутање
ваше...наше
не надзирем више лица
љубављу преиспуњена
Оци...где сте?

Заменише вас
сенке
некадашње славе
јецамо прошлост
пригушено
и тихо
у углу манастирског конака.

Да не чује плач
отац
да не зароби сузе
отац
да спава мирно
отац
ничим унемирен
отац.

***
Посвећено свим оцима,са молитвеном жељом,да свезани обичајима,обавезама а понекад и сујетом,сутрашњим празником,будући одрешени од својих чада,принесу дарове достојне отаца,на похвалу синова и кћери,по чијим лицима ће свет познати Незалазну Светлост.



Судба песника

У ПОХВАЛУ ПЕСНИКА РИКЕ

Као да си у руке
узео муњу када си у мраку
запалио свећу.

Хаику песник,Мацуо Башо

***
Судба песника

Мој кум и ја
ретко се срећемо
у родном граду
необјашњиво је све то
зашто је тако,
али зато почесто
сретнемо се
у другом стиху,треће строфе
наших песама.
Шта је то друго
до судба песника!
Речи се остављају
за боља времена
и спонтане сусрете
које прижељкујемо.