субота, 27. фебруар 2010.

СЛИКА ГРАДА,Радмила Мишев


Радмила Мишев
СЛИКА ГРАДА
-одломак-

… Тек кад се зазелене врбе и расцветају сунцобрани пред кафићима, пролеће је стварно дошло. То је знак да мраза више неће бити.
Прво сунце изводи људе у шетњу.
Пензионери бране давно одбрањене ставове, полемичари доказују своја гледишта. Нико никог не слуша, а сви љуто завађени и увређени другачијим мишљењем.
Око камере бележи слику града и остаје запис:
На углу улица Краља Петра I и Кнез Михајлове, жамор се стишава. Људи се склањају и са поштовањем пропуштају неког да прође. Пред „Грчком краљицом”, сви, без обзира на политичка и остала опредељења, устају да поздраве човека крхке грађе, као са фресака.
Сам, без пратње и помпе, без спољних ознака достојанства, а достојанственији од свих, према тролејбуској станици ишао је Патријарх српски, Његова Светост Господин Павле.

1993. одломак из књиге „Приче из смеђе свеске”, Радмила Мишев

(презето из Светосавског Звонцета,број10/2009.)








среда, 24. фебруар 2010.

Старац Јефрем Филотејски(Аризонски)-додатак


Са великом радошћу постављам линкове једног предавања старца Јефрема Филотејског о коме сам писала у овоме посту
http://valentinaterzic.blogspot.com/2010/01/blog-post_14.html

Захваљујем се на сарадњи,брату Предрагу Јевтићу,који је својим трудом и љубављу,поставио ово предавање на интернет-странице,
и сестри Милени Тејлор која ми је послала превод предавања.
Путем ових линкова можете преузети ово предавање:
http://rapidshare.com/files/345195105/Starac_Jefrem.part01.rar
http://rapidshare.com/files/353054187/Starac_Jefrem.part02.rar
http://rapidshare.com/files/353111177/Starac_Jefrem.part03.rar
http://rapidshare.com/files/353429758/Starac_Jefrem.part04.rar
http://rapidshare.com/files/353499309/Starac_Jefrem.part05.rar
http://rapidshare.com/files/353831683/Starac_Jefrem.part06.rar
http://rapidshare.com/files/354032176/Starac_Jefrem.part07.rar
http://rapidshare.com/files/354124081/Starac_Jefrem.part08.rar
http://rapidshare.com/files/355311895/Starac_Jefrem.part09.rar


Молитвама старца Јефрема Филотејског,
нека би Господ подарио изобилну благодат
сарадницима на овом посту,мојим пријатељима.



Трчим ти у загрљај,оче наш,Симеоне



"А кад настаде ноћ, вели Свети Сава, сви се опростише са њим, и добише благослов од њега, па се разиђоше по келијама да врше правило и да мало отпочину. A ja остадох, и задржах са собом једнога јереја, и остадосмо код њега сву ту ноћ. У поноћ се блажени старац утиша, и више ми не проговори. A када настаде време јутрења и у цркви отпоче служба, намах се просветли лице блаженоме старцу, и устремивши га к небу, рече: "Хвалите Бога ва светих јего, хвалите јего и на утвржденији сили јего! (= хвалите Бога у светима Његовим, хвалите Га и на утврђењу силе Његове!") (Псал. 150, 2). A ja упитах: "Оче, кога видиш и коме говориш?" А он погледавши на мене, рече ми: "Хвалите јего и на силах јего, хвалите јего и по премногому владичаствију јего (= хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га и према превеликом величанству Његовом!") (Псал. 150, 3). Рекавши то, он одмах испусти божанствени дух свој, и усну у Господу. A ja припадох к лицу његовом и дуго време горко плаках; па уставши, захвалих Богу што ме удостоји видети такву кончину овог преподобног мужа"
(из Житија Светога Симеона Мироточивог)

Блажена је душа твоја и Света је лоза твоја,оче Симеоне,дивни наш Светитељу.
Презрео си,лажне путеве и заводљиве сласти овога земаљског живота,и показао својим савременицима и нама данас,показујеш и сведочиш,да је Христос слађи и лепши од сваког трена угодног живота у богаству и земаљској слави.
Обукавши монашку,мученичку расу,ходио си путељцима Свете Горе и сузама умилења заливао си Светогорске стазе којима су и пре тебе и после тебе,многи ходили.
А у тешким и страшним временима за наш народ,молитвено си предстојио пред Господом са синовима својим и синовима синова,цела твоја лоза,Богом освећена.
Колико младића само,твојим животом усмерена,отишло је у монаштво?
Колико нероткиња само,теби се моливши,постадоше мајке?
Колико Срба на твој празник,у твоју Студеницу,долазе на поклоњење и молитвено созрецање?

Кивот твој,нека увек буде место помирења завађене браће.Помири нас.Помири нас,завађене са Богом,завађене са браћом.Помири нас и ако не желимо да се миримо,и ако смо суманути и разум изгубивши ако нам потамне лице и подобије.
Помири нас јер друго немамо осим једни друге.И по угледу на сина твога,Светога Саву,и ми,мада недостојни и сваке осуде достојни,стојимо пред Господом и молимо му се,да Мошти твоје,пусте миро поново и нека се излије миомирис твојих Светих Моштију на све Србе,е да ли би се осветили и просветили и погледали,свако поред себе на брата свога.Да нас Гопод позна и препозна као своје као што је увек говорио, блажене успомене,Патријарх наш Свети,Павле Нови.

Тропар Св.Симеону и Сави(Хиландарски запис)
Глас 1
Ми који имамо топле заступнике
у мукама и искушењима
Богоносног Симеона и просветитеља Саву,
приступамо њима с вером,
да молитвама њиховим избављени од искушења,
побожно прославимо Спаса и Бога говорећи:
"Слава Ономе који вам је дао моћ,
Слава Ономе који вас је прославио чудесима,
Слава Ономе који нас је,
вашим молитвама избавио од мука."

уторак, 16. фебруар 2010.

Света благоверна Кнегиња Јелена Лазарева Балшић


Притишњена светским и медијским јармом појма савремене жене,данашња "савремена"жена је све само не оно што тај појам означава.
Она је роб свога угледа у друштву по сваку цену.Она је заморче естетске хирургије,пластично воће-мртве природе.
Неспособност у дипломатском и политичком животу имали смо прилике да видимо како код нас тако и у свету.
Да ли то значи да жени није место у јавном животу?
Да ли то значи да је немогуће да достигне висок степен образовања а да притом задржи све позитивне особине карактера и свога бића?
Наравно да то није тако.
Пример жене,супруге,мајке и дипломате где можемо наћи ако не у лику и животу Свете благоверне Кнегиње Јелене Балшић.
Рођена 1269 године у Крушевцу,и одрасла на двору свога оца,Србског Кнеза Лазара.
Била је велики љубитељ књиге и као врло образована жена,названа Учена.
Удала се за знатно старијег ЂурађаIIСтрацимировића Балшића,господара Зете и Горње Албаније.
Док се њен муж бавио државним пословима она је подизала и одгајала децу.
Смрћу њеног вољеног оца Кнеза Лазара за њу почињу тешки дани њенога живота.
Када јој се и муж упокојио 1403.године помишљала је да вођена примером своје мајке,Кнегиње Милице прими монашки чин али ју је спречавало то што је њен син још увек био малолетан,тако да је морала да му помогне у вођењу државних послова.
Поново се удала 1411године за босанског војводу Сандаља Хранића.После његове смрти је поново остала удовица.
Посветила се своме духовном животу,обнављајући многе Светиње,Цркве и Манастире.
На нашу срећу,остале су из њеног времена,сачуване преписке са њеним духовником Никоном Јерусалимцем.
Та писма одишу песништвом,достојанством и господством и паралелно,дубоким духовним преиспитивањем и бригом за спасење своје душе.

Она пише као господарица,иште смело да сазна шта јој је на спасење
душе и уједно понизно моли као слушкиња Господња.

"Да,часни оче,удвостучи таланте.Знам да си навикао држати се смерним у свему,но изговором смерности да не затвориш језик који казује много и добро,чији су плодови многи и многи породи правде и не лиши нас жељеног,јер ћеш се у доброј награди оштетити.Но,подражавај Владики,Христу твојему,чији си ученик и подражавалац страдањима Његовим.И моли му се да се и ми као заједничари нађемо у оном дану у коме ће доћи Христос са славом и силом многом и молитвама вашим,амин."
(из писма Свете Јелене,оцу Никону Јерусалимљанину)

И на крају да додам,лично созрецање;
У хришћанству,жена је добила највећи могући степен достојанства.
Кроз Богородицу,свет је спашен смрти и окова.Нова Ева даривала нам је Новог Адама.
Хиљаде жена се посветило знајући и исповедајући да је Христом настало све ново.
Нико нас се спречава да се остваримо у овоме свету али да то учинимо достојанствено са укусом и сваком врлином.

недеља, 14. фебруар 2010.

Свечано уношење у Диптих Светих,Породице Светих Палама


У Божићном броју 49,часописа"Видослов"многи од нас су били у прилици
да се обрадују извештају +Еп.Атанасија(Јевтића) о свечаном уношењу у Диптихе Светих,Породице Светих Палама.Како нису сви у могућности да погледају часопис"Видослов",пренећу укратко садржај овога текста.

Митрополија Верије,Наусе и Кампаније у Грчкој припремила је и одржала свечано уношење у Диптихе Светих и Литургијско прослављање Породице Светих Палама:родитеља оца Константина-у монаштву Константија,и мајке Калоније,браће монаха Теодосија и Макарија и сестара монахиња Епихарисе и Теодоте.
Како +Еп.Атанасије пише,познато је из византијске историје 14.века,посебно из Житија Светога Григорија Паламе писаног од Филотеја Патријарха Цариградског,да је отац Св.Паламе,Константин,као сенатор код цара Андроника Другог,често на седницама Сената урањао у умносрдачну молитву Исусову,те су га тихо обавештавали када је седница завршена.
Он и његова побожна супруга Калони родили су и одгајали 3 сина и 2 кћери.Најстарији Григорије је одмах по школовању у Цариграду напустио положај и са браћом Теодосијем и Макаријем отишао у Свету Гору и тамо су се подвизавали као монаси у Великој Лаври,и потом прешли у Скит Св.Претече код Верије у Македонији,где су провели пет година у исихастичком тиховању и молитви,и ту су браћа и преминула.
Отац им се већ пре тога замонашио и упокојио као монах Константије.Ускоро по блаженом престављењу мајке им праведне Калоније,дошле су из Цариграда и Паламине сестре девественице Епаихарис и Теодота и монаховале у једном манастиру у самом граду Верији,где су и починуле у Господу.
Породица Светих Палама празнује се у Недељу по 14.Новембру

Тропар Свете Породице Палама
глас 1:
Калонија доброчедна и правомислећи Константије,
велики подвижниче и боговидче Јерарше Григорије,
Епихариса невесто Христова,преподобна Теодото,
мудри Теодосије и свештени Макарије,
ваше подвиге похваљујемо.
Слава Ономе Који вас је увенчао.
Слава Ономе Који вас је обасјао
Својом нетварном и вечном светлошћу обожења.

(Видослов,Божићни број 49,страна118-120)











четвртак, 11. фебруар 2010.

То Michael

I dedicate this poem to my beloved brother, Michael Wilson


Michael-a quiet Warrior
With two wings
First one is Josephina
The second is Nestor

Michael like Summer
In Celije
When we met
Two worlds in One

Michael like a Lullaby
Like a Tree
That grows in my heart

Michael like Jerusalim
Like a Lion
Like a Servant
Like the First and the Last
Like the Last and the First

Michael is all of these
My Brother
My Shore
On the other side of the World
We are not far apart
We are not strangers
We look at each other
every day
In Christ

Посебно сам захвална мојој сестри у Христу,Милени Taylor,која је моју песму превела на енглески језик,Мајклов матерњи.
О Мајклу,његовој породици и њиховом обраћању у православну веру из растафаријанизма,можете послушати на сајту Светигоре,у циклусу емисије"Деца Апокалипсе".
Брат Мајкл је од недавно постао ђакон и клирик је Србске Православне Цркве у Канзасу.
http://www.svetigora.com/node/5342

недеља, 07. фебруар 2010.

Свети Григорије Богослов


Данас наша Света Православна Црква слави Светога Григорија Богослова.
Сећајући се молитвено и богослужбено данас овог великог светилника Цркве наше,издвојила сам његове завршне речи Надгробног слова,Светом Василију Великом јер је то једна од најлепших беседа икада изговорених.У овој беседи огледа се сва братска љубав коју могу да остваре хришћани између себе у Христу.

" Ово ти је, Василије, слово од мене, чији глас теби некада бијаше веома пријатан, од мене - једнаког теби по свештеном чину и узрасту! И ако је оно приближно достојанству, то је - твој дар, јер на тебе се надајући ја сам приступио ка слову о теби. Ако је пак далеко оно од достојанства и много ниже од надања, јесам ли могао учинити шта ту ја, скршен старошћу, болешћу и тугом за тобом? Уосталом - и Богу је угодно оно што је сразмјерно сили. Призри стога на мене с висине, божанствена и света главо, и датога мени, ради мојега уразумљења, пакосника плоти (2 Кор. 12:7) утишај твојим молитвама, или ме научи да га подносим трпељиво, и сав живот мој усмјери ка најкориснијем! А кад починем, и тамо ме прими под кровове своје, да бисмо, сажитељствујући један са другим, чистије и савршеније созерцавајући свету и блажену Тројицу, о Којој сада имамо неко познање, зауставили на овоме своју жељу, и ово добили као награду за оно за шта смо и ратовали и зашто се против нас ратовало.

Такво је теби од мене слово! А ко ће похвалити мене, који ћу послије тебе оставити живот, ако и пружим за ријечи нешто достојно похвале, у Христу Исусу Господу нашем, Којем нека је слава во вјеки? Амин."

Свети оче наш,Василије,
питао си се у својој скромности ко ће тебе похвалити ако и пружиш неку реч достојну хвале?
О,дивни примеру смирења!О,врлино побожности!
Зар постоје речи у којима може стати све оно што си био и што нам јеси?
Твоју љубав да имамо,Христа молимо.
Дошло је до грешке у овом гаџету