четвртак, 14. мај 2015.

Некога малог кад пригрлиш



Некога малог кад пригрлиш

Некога малог кад пригрлиш
И кад му отвориш универзум
Да на твојим грудима
Осети откуцаје космоса
Када ти узврате његове руке
И кад цео свет престане да дише
Због  тог сусрета
Како је то свето!
Некога малог кад пригрлиш.

Некога малог кад пригрлиш
Ти си Симеон Нови Богопримац
Немој да устукнеш
Над овом светом компарацијом
Истина је то.
Како је то свето!
Некога малог кад пригрлиш.

Некога малог кад пригрлиш
Тек тада твоја узвишеност
Добија назначење достојанства
И благошћу  твојих руку
Којима сејеш милост
Прегршт благослова
Жању поколења.
Како је то свето!
Некога малог кад пригрлиш.

Некога малог,малог,малог
Кад пригрлиш
Све је то Љубав
Бескрајна Љубав
Због које и ти дишеш
Овај ваздух постојања
У неком кутку Раја
Ти са малим обитаваш
Како је то свето!
Некога малог кад пригрлиш.





























понедељак, 04. мај 2015.



Кадa си отишла
Те вечери
Зграбила сам сећања
На сунчано детинство
И уронила у мирис
Твоје коже
Над надлактицом.

Од те вечери
Више нисам иста
И нисам спокојна
Док те не сретнем
Поново
И загрлим
И испричам ти о свему
Што си пропустила
Мада си била увек ту.

Када си отишла
Те  вечери
Ја сам некако пробала
Да се уклопим
И да будем нечија
Али истина је
Да сам остала своја
У теби сачувана
Нетакнута.

И од те вечери
Све ми се чини
Ја са Богом чешће разговарам
Поверила си ме на чување
Јединој Истини
Којој служим
Ево
Свe овe годинe
И сваки пут те поново оживљавам
И питам,како си?
И на тренутак осетим
У поветарцу мирис твоје мараме
Тек скинуте после Богојављенске Литургије
У заједници са Светима
Јеси ли пригрлила неки мали кутак
Свога мира,питам се?
А верујем да јеси.









Дошло је до грешке у овом гаџету