среда, 8. март 2017.

Надигравање сопственошћу



Немам времена више
да се надигравам
са својом сенком.
Пуштам је.
Слободна је
да остане
или
 нека иде.
Ако остане
ништа спектакуларно
неће се десити
у нашој
љубавној вези.
Ако оде,
нека је,
нека трчи
кроз класје
и зреле маслачке
све до великог дуда
и тако задихана
и срећна
нека се баци на траву
 гледајући
у облаке
отежале од волумена
 и нека се смеје
дуго,
дуго.


уторак, 7. март 2017.


Брзо похитај!
У немиле
у недраге
у прокажене
у оклеветане
међу богаље
међу борове
   међу борове...

Брзо похитај!
Међу ближње
и нижње
међу слуге
и господаре
међу силне
међу погнуте
под теретом
хистерије
материје
међу борове
  међу борове...

Брзо похитај!
Међу отргнуте
из загрљаја
Марте и Марије
међу спутане
својом муком 
онемеле
осувеле
међу борове
   међу борове...

Брзо похитај!
У поноћ
Међу звона 
и клепала
да приме 
Светлост
твоји отргнути
одагнај пустош
и нек процвета
суво цвеће
Брзо,брзо похитај
међу борове
међу борове
   међу борове...













Јутарња светлост
побожно обасјава
пурпурни цвет.
Гледам то јутро
последњи пут.
Шаљеш ме
 међу вукове
да будем Твоја овца
док ме милујеш
Твојом трећом руком.
О,детинство моје
У Твојим рукама одгајано!
Шапатно те молим:
Сети ме се у сваком целиву
којим те обасипају.