недеља, 24. јул 2011.

Радуј се,Игуманијо Хилендарска,Богородице Тројеручице



"Приђите верни,поклонимо се образу Пречисте Дјеве,поклонимо се икони Тројеручици,поклонимо се и припаднимо Царици нашој Богородици,с љубављу говорећи:
измоли,о Благосрдачна,од Сина твога,Христа Бога нашег,благодат и милост,нама,слугама твојим,и свом христољубивом роду Србском."
(Велика вечерња,Слава на Стиховне,глас 1,самогласан)

Службу Пресветој Богородици Тројеручици,на црквено-словенском језику,сачинио је потојереј Мирко Р.Павловић, 1972 године,на молбу и писмену жељу Свештеног сабора,Свете обитељи Хилендарске.
У зборнику Служби(Пресветој Богородици Тројеручици,Сабору Светих и Преподобних отаца Хилендарских,на Светој Гори просијавши,Преподобној Анастасији,Преподобном Симеону и Сави) штампаних 1974 године,с благословом тадашњег Патријарха Србског Германа,Протојереј Мирко Павловић је записао следеће:

"Када сам 18.новембра(1.децембра) 1971 г. први пут ступио у Свету Гору,долазећи у Српску Царску Лавру Хиландар,у својству изасланика Њ.Св.Патријарха српског Господина Германа за славу храма(Ваведење),Свештени Сабор ове свете Лавре изразио ми је жељу да,по могућности,сачиним на црквенословенском језику службу Пресветој Богородици,у част и спомен доласка у манастир Хиландар њене чудотворне иконе,зване Тројеручица.Сматрајући то за највишу част,са великом радошћу прихватио сам се овог светог посла,тим пре што у Српској Православној Цркви скоро да и нема сличне службе.
Један руски Месецослов набраја равно 235.оваквих празновања у Руској Цркви(до сада већ ко зна колико још исписаних;прим.уредн.)
А код нас?
Кад би се бар нотирала и у месецослов унела само она празновања која је српски народ већ увео:Пећка,Чајничка,затим Тројеручица и Млекопитателница....
Потрудио сам се колико сам знао и могао,да жељи Свештеног сабора Свете српске царске лавре Хиландара удовољим.Ова служба је плод тога труда.Све што је у њој добро,дар је свише,све што не ваља-лично је моје."
У Светој српској царској лаври Хиландару.
29 јануара(12 фебруара) 1972
протојереј Мирко Р.Павловић

***
Подаци које је навео отац Мирко и дан данас,опомињу и забрињавају.Да ли смо ми једини народ који свесно "одлаже попеченије"?
Празне странице чекају да се испишу,Бог чека Србе да се покају.Шта ће се прво десити од овога?Свеједно је,једно повезује друго у сада већ Епску песму,Владике Николаја"Небеска Литургија".


Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза-свега гласа:
"Доста, Боже, поштеди остатак!"
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацери се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовме.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе - АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.


среда, 20. јул 2011.

Oпет на почетку

По ко зна који пут
у истој одећи
у истим ципелама
са истим аветима
и страховима.

Опет на почетку,
свога бивствовања
унакажене чистоте
свесно и равнодушно
понижавајући себе.

Опет на почетку,
ал' сада бирам
кога хоћу
а кога нећу
мудро и лудо
и по сваку цену
тражим
углачано камење.

Да напуним џепове
да не идем сама
да не лутам безданима
страшним и мрачним,
него овако,
пуних џепова
да Те нађем
забринутог Лика;
Што сам опет на почетку?
Јесам ли уморна?
Што ми посустаје корак?
Где сам до сада?

Па нека је и опет
почетак
добро је,ту сам.





понедељак, 04. јул 2011.

Александра


Руке су ти везали
да не браниш детинство
да не загрлиш мајку
да не молиш за милост.

Александра,
чега ти је било жао?

Хаљине коју нећеш обући
књиге коју нећеш прочитати
стазе,којом никад
нећеш шетати?

Или си жалила чопор хијена
и што твоја крв није последња
жеђ неутољена
никада човеком неће се назвати
онај кога се и демони стиде.

Александра,
руку везаних
зарлила си Вечно
обитавање Љубави.

Ову песму посвећујем једном недосањаном детинству,Александри Зец,која је заједно са својом мајком зверски ликвидирана од припадника МУП-а Хрватске.
Нека је вечан и нестарив спомен свој деци,Српским мученицима,који су своје младе животе дали за ову земљу.
http://www.jutarnji.hr/ratni-zlocin--tomislav-mercep-mucio-i-ubijao-ljude-za-vrijeme-rata/956841/
Дошло је до грешке у овом гаџету