недеља, 15. децембар 2013.

Бранимир Кршић,песма из збирке"Черторезник"


Пружив у Храму длан за нафору-
синтаксу видим лаж што разара:
синтагму,стварну свеметафору-
вокатив који уста Лазара!
За то и јесу свети клечали
Христотворена да је клауза
бо Ријеч јест мазда за све печали
(словесу муње-гром је пауза)!
Несвештан слог се лако уквари
(голем је терет предан званима)-
одсутан Логос-празни буквари...
Јалова буде гола анима
у граматици,попут полога-
несвјестан кад је дух филолога!




петак, 07. јун 2013.

Исусе,дај ми све што ми треба...


"Када је Господ у ноћи,која је делила 17.од 18.децембра 2012.године,уздигао свог верног слугу Епископа Хризостома на свештени крст животодавног страдања овај је,попут Њега самог-Христа Спаса-започео да поје своју литургијску химну патње и наде,молећи се речима у којима су се сјединили исихастичко предање источног монаштва,којем је целим својим бићем припадао и евхаристијска химна благодарења којом је живео.Уздигнутих руку,из крсног кревета,са олтара последње земаљске а прве небеске Литургије,он је сломљеним гласом а несломљеног срца вапио Господу: Исусе,дај ми све што ми треба!
Какав је човек био Хризостом Столић када је умирао на овакав начин?"
+++
 Овај кратак,пун хришћанске поетике и љубави,увод,написао је отац Владимир Вукашиновић у спомен-писанију,посвећеном Епископу Жичком,Господину Хрисостому.
На ово последње питање: Какав је човек био Хризостом Столић,нећемо ставити упитник,већ запету, и ако јој ту није место,али будући да симболика надјачава правопис,ова запета наћи ће свој смисао и своје место у Вечности,где ће се лик и дело овог изузетног човека остварити у заједници са Христом,коме је служио,верно и часно све ове године.

Ова књига,Литургијско прегалаштво Хризостома Столића,како је назвао отац Вукашиновић,је један кратак али прецизан подсетник на велики допринос Епископа Хризостома, богослужењу Српске Православне Цркве.











Дошло је до грешке у овом гаџету