уторак, 26. јануар 2010.

Пути воводјашчаго в жизањ наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси...



Отачаству
најмилије созрецање
побојавши се буре
кормило вере
показао се јеси
у тешким и страшним
данима
богоодступљења
и сад предстојиш
молитвено сведочимо
и ми недостојни
да си с нама
С Господином оцем
својим
коленопреклоно молиш
Спаса
за народ твој
православни.

понедељак, 25. јануар 2010.

Слово љубве,Светог Стефана Лазаревића


Слово љубве,Светог Стефана Лазаревића,Деспота Србског,
рекли би,његова заоставштина-наше огледало.
Огледао наше душе и нашега срца,кроз његове речи,
огледамо све векове после и све дане сада и нас саме,
е,да ли би се постидели,Господа молимо!
Да би препознали у чему је наш стид,морамо да знамо у чему
је Стефанова победа.

Ако је Давид дао Псалме,Стефан је дао Слово љубве и у томе
нема велике претенциозности и дрскости.
У Стефановим временима,када је Србска држава,одмах после страшног и великог и Светог,Косовског боја,рањена,изнемогла
опустошена и поврх свега унутрашњим сукобима разорена,
када је брат на брата устао,
баш у тим временима,када је и праведно,да Стефан устане и рукама подигнутим ка небу,завапи:
-Повичи,Господе!
овај блажени муж изнедрава из свог Богошироког и Богочежњивог срца најлепше стихове,најдирљивије речи,Србкоме роду на поуку и завештање.
Шта нам поручује овај блажени муж,Србског рода,достојан витез част
и и мудрости сваке украшени?
Поручује нам Јеванђеље.
Љубав,заједништво и јединство свих у самоме Христу Богу нашем.
Љубав превасходи све и није чудо,јер Бог се именује љубав поручује Свети Стефан Деспот ослањајући се на миљеног Светог Јована Богослова и каже даље,
Варање никакво(свака лаж) места у љубави нема
Јер Каин,љубави туђ,Авељу рече(преварно):
"Изиђимо у поље"
Наш Свети Блаженопочивши Патријарх Павле,пита се наглас и каже:
"Чега ти је Каине мало било те брата уби?
Све је твоје било,читав свет!"
А наш Деспот Стефан,како у песми каже и открива свој страх да не прокуне брата и не пострада као Давид који проклињаше Горе Гелвујске,сабравши се у срцу,како и његов животописац приповеда,клањаше се свог брата Вука да не падне братска крв,да се не пролива крв Јонатанова и Авесаломова.
Какав диван,хришћански пример?
Зар има нешто теже него када неправедно брат устане на свога брата,када окамени срце онога који је из исте утробе материнске изашао,иста крв?
Али код нашег Светог и благоверног Стефана нема места гневу и мржњи,већ целог себе сабира у стихове љубави и чежње за љубављу и каже:

Еда се опет саставимо
еда опет да се видимо

еда опет љубавно да се сјединимо,
у томе самоме Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове.

Амин

Браћо данашња,браћо по крви,браћо по Христу,одржасте ли све ово или ова наша намучена Србија порађа још Каиновских синова?
Туђа ли вам је љубав или има наде?

Јер,гле,и наше горе спремају се да потамне,да не сиђе на њих ни дажд ни роса,
јер многе братске сузе заливају шуме и горе.






четвртак, 14. јануар 2010.

Радуј се,пустињо Аризонска,јер из тебе тече,извор Воде Живе!

Архомандрит Јефрем Филотејски( познатији као старац Јефрем)Архимандрит и бивши настојатељ Манастира Филотеја на Светој Гори,духовник неколико Светогорских и манастира у Грчкој а такође и оснивач неколико манастира у Сједињеним Америчким Државама.Његово тренутно пребивалиште је Манастир Светог Антонија Великог у Арозони.

Старац Јефрем је рођен 1927 године на Волосу у Грчкој.На крштењу је добио име Јован.Одрастао је у сиромаштву,помажући оцу у пословима али је увек настојао да подражава побожан живот своје мајке(која је постала монахиња са именом Теофанија).
Жеља за монашким животом јавила му се већ са 14година али није имао благослов духовног оца за одлазак у манастир тако да постаје монах са 19година.
Стигавши на Свету Гору,ставио се у послушање старцу Јосифу Исихасти који га је 1948године замонашио,давши му име Јефрем.
Старац Јефрем је затим рукоположен у ђакона а потом у јеромонаха.
Монашки живот у братству старца Јосифа Исихасте био је тежак,аскетски изграђен и старац Јефрем поред таквог оца је пуно духовно напредовао.
Након блаженог представљења старца Јосифа Исихасте,старац Јефрем је наставио свој аскетско-монашки живот,многе године проводећи у молитви,бдењу и посту.
Године 1973.постаје настојатељ Манастира Филотеја где је за веома кратко време успео да обнови и побољша унутрашњи манастирски живот братства.
Захваљујући репутацији коју је стекао својим монашким животом,од Управе Свете Горе бива позван да такође обнови и прошири манастире где се број свео тек на пар монаха.
То су били манастири Ксиропотам.Констамонит и Каракал.Сви ти манастири и дан данас се духовно саветују са старцем.
Поред Светогорских манастира,старац Јефрем је духовно руководио и неколико манастира унутар саме Грчке.
Данас старац Јефрем живи у Аризони,у манастиру Светог Антонија и оснивач је преко
17 манастира што у Америци што у Канади.
(преведено са сајта http://orthodoxwiki.org/Ephrem_of_Philotheou)


Посланица Старца Јефрема
6.6.2004

Љубљена и преблагословена дечице,од нашег Небеског Оца Светлости,Творца и Спаситеља нашег,молим вас ради љубави нашег Христа,не губите храброст и живу наду у нашег Исуса.
Искушења,туге,трње из баште демона,неће престати да нас боду.Све то није страшно и неприродно у животу по Богу.Неизбежно је.Треба да схватимо да ћемо са њима живети и кроз њих се спасити."Одстрани искушења и нико се неће спасити".Ако немамо искушења нисмо нормални људи у животу по Христу.Преклињем вас,немојте се плашити,него главу горе и само напред.Наш Христ је са нама.Корача са нама са својим пресветим примером.
Истражите Његова искушења.Био је Бог и Његов живот на земљи мучеништва било је право страдање у крви.Свако од нас ништавних људи има своје страдање.Е,на тај начин ћемо постати Његови ученици.Тако ћемо се као крстом сараспети и сапрославити у вечном небеском блаженству.
Блажен је онај који подигне бар свој Крст.Велика слава га чека са првим борцима Јеванђења.
Дакле,чеда моја,држите чврсто страшно оружје нашега Христа.Корачајте храбро узвикујући најслађе име нашег Господа Исуса Христа и Његове Пречисте Мајке,наше Богородице,и победа наше сироте душе биће осигурана.
Са непрекидним молитвама и очинском љубављу вас поздрављам,
Ваш отац Јефрем
(превод,Бојана Ж Терзић,Атина 2010год.)


Посланица старца Јефрема
24.5.2004.год.

Благословена и Богом чувана децо,
Молим вас пазите на себе у свему.Ђаво је препреден и мизеран.Бори се као лав и чека да нађе немарног у молитви да га преобрати.Треба да бдимо,да пазимо и да будемо спремни са прстом на окидачу свог оружја(дакле,молитва-будност ума)како бисмо се са њим суочили.
Тражите у својој молитви да вас просветли Пресвети Дух како да се молите.Молите се са великим смирењем да вас научи како да комуницирате са духом мира и Божијег смирења.
(превод,Бојана Ж Терзић,Атина 2010год.)

Посланица старца Јефрема


Благословена дечице,
Под покровом нашег Господа исправљајте се и спасавајте се.
Ја јадан,коме су и самом потребни савети,желим да вас саветујем.Нисам држао заповести нашег Исуса,нисам одржао обећање ангелске схиме.Шта све имам да исповедим пред Господом!
Борите се, дечице,да живите с љубављу и братољубљем.Смиравајте се међусобно!
Ко први затражи опроштај,прима највећи благослов Божији.
Водите борбу смирењем,сујета је узрок свих зала,како код људи,тако и код демона.
Демони су настрадали тражећи равноборство због сујете:желели су да поставе трон свога вође изнад Бога.
Одмах су поражени.Ово се и нама дешава кад не погнемо главу,да се понизимо и кажемо:Благослови,опрости ми.
Христ наш,први и унижени.Вређамо га сви(први ја),а он дуготрпељиво прима нашу прљавштину и наше грозне речи и дела,које му бацамо у Његово свето лице.А Господ нам се свети добрима и дуготрпљењем.Ова његова љубав ће нас осудити.Потпуно заборављамо на Бога као на нешто непотребно и бесмислено.Срам нас било!Он који нас никада не напушта је у љубави страшни Бог,који нам је дао и Ангела чувара,да пази да нам се ништа лоше не догоди.
Не дај Боже шта нас чека због нашег оваквог понашања.Понизимо се и молимо се свим срцем.Тражимо милост и опроштај.Заволите послушање,љубав,братољубље,опроштај,да можемо да погнемо главу са потчињавањем и љубављу нашег Христа.
Када ћемо научити да понизимо свој карактер и да волимо искрено и без лицемерја!
Наше време пролази,питам се да ли ћемо се икада пробудити и видети своју мизерију?
Опростите ми,благословена дечице,што вас саветујем ја сујетни и себични.Молите се да се поправим јер је дошло време страшног оправдања пред најстрашнијим судом праведног Судије.
Овде завршавам уз безбројне и непрекидне очинске молитве и благослове,
+Ваш отац,Јефрем
(превод,Бојана Ж Терзић,Атина 2010.год.)


Митрополит Јеротеј Влахос,описујући личност старца Јефрема,каже:
"Као неко кога се добро сећам из времена своје младости,отац Јефрем је истински учитељ духовног живота и поуздан водич за хришћанско путовање према препорођењу,
будући да је и сам био поучен божанском и да га је опитно доживео.Због тога су његове речи и биле пуне благодати и истине(Јн.1,14).
У његовом случају може се применити изрека Светог Јована Синајског,писца чувене Лествице:"Истински учитељ је онај који је примио духовну таблицу знања коју је Бог исписао Својим прстом,односно дејствовањем просветљења,и неко коме више нису потребне остале књиге."

Похвално слово старцу Јефрему,недостојном руком,
свесна своје мизерије и величине подобија датог сваком човеку
прилика јединствена за Боголикошћу:

Богодолични,Христолучезарни
оче наш Јефреме
ти,који не живиш више
већ Христос обитава у теби
потпуно се сјединивши са Њим
међу Светима миљен
међу људима утеха
не престај да се молиш
за цели свет
не би ли твојим мољењем
и ми продисали
Рајски етар бесмртности.
(о повечерју празника Светог Серафима Саровског)

На сајту манастира Лепавине,можете пронаћи предивну причу о старцу Јефрему
http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/vinograd_starca_jefrema_pravoslavna_monaka_obitelj_usred_pustinjskih_dina_a/

На овом сајту можете чути аудио-записе старчевих беседа
http://www.elderephraim-ofmountathos.org/

Још једном се захваљујем мојој сестри Бојани Ж Терзић на труду и љубави да овај пост обогатимо Омилијама старца Јефрема.

четвртак, 7. јануар 2010.

Теби се,Благодатна,радује сва твар


Карактеристично обележје свих светитеља јесте и теотокофилија,односно,њихова неизмерна љубав према Пресветој Богородици.
Љубав светих према Богородици је и плод њихове љубави према од Ње рођеном Христу или услов за добијање љубави према Њеном Сину,па према томе,можемо рећи,да је Теотокологија тесно повезана са Христологијом.

Светогорци и Пресвета Богородица

Светогорски оци осећају тесну повезаност са Пресветом Богородицом и према Њој гаје особиту љубав.
Иако неке жене негодују због тога што не могу да посете Свету Гору,истина је да се жена,у лику Пресвете Богородице,ни на једном другом месту не поштује као на Светој Гори.Свака икона Пресвете Богородице има посебан назив,јер се повезује са неким чудесним догађајем или знамењем.Називи неких од ових Икона су:

*Аксион ести-Достојно јест
*Кукузелиса-названа по славном појцу Кукузелису
*Икономиса-Економка
*Виматариса-Олтарска
*Парамитија-Утешитељка
*Есфагмени-Посечена
*Елеовритиса-Јелеоточива
*Пироволитиса-Устрељена
*Портаитиса-Вратарка
*Трихеруса-Тројеручица
*Панагиа тон Херетизмон-Богородица акатиста
*Мировлитиса-Мироточива
*Фовера простасиа-Страшна заштита
*Герондиса-Игуманија
*Епакууса-Послушница
*Горгоепикоос-Брзопомоћница
*Одигитрија-Путеводитељка
*Антифонитрија(дословно)-Која одговара
И сами ови називи указују на велику љубав светогорских отаца према Пресветој Богородици,али и на посебну заштиту коју светогорски оци добијају од Пресвете Богородице.
Карактеристичне су следеће речи савременог Светогорца,преподобног Силуана Атонског:

"Видео сам многа чуда и милости Господа и Пресвете Богородице,али ја сам сасвим немоћан да им нечим узвратим за ту њихову љубав.
Чиме да узвратим Пресветој Богородици,која није презрела мене,погруженог у грех,него ми је милосрдно приступила и уразумила ме?Нисам Је видео,али ми је Дух Свети дао да Је познам по Њеним речима,које су облиловале благодаћу.Мој дух се обрадовао и моје срце је поскочило од радости,тако да је мом срцу преслатко и само призивање Њеног имена."
(текст прекуцан из књиге"Православње и мистика светлости;Свети Григорије Палама и пут човековог обожења"Митрополит Јеротеј Влахос)

У башти Богородичиној,Светој Гори Атонској,узрастало је до неизмерних висина,по Њеној вољи и љубави,миомирисно цвеће-Светогорски монаси.
Из те баште,као расадници,хришћанском свету на утеху,издвојили су се духовни горостаси,као што су:
Преподобни отац Силуан и његово духовно чедо,отац Софроније Сахаров.
Старац Јосиф Исихаста који је породио старце Јосифа Ватопедског,старца Харалампија,старца Јефрема Филотејског.
Старца Јосифа друг и саподвижниг старац Арсеније Спилеот и многи,многи други нама знани и незнани дивни подвижници Богородичини.

Старац Јосиф Исихаста

Старац Јефрем Филотејски,Јефрем Катунакијски и Јосиф Ватопедски

Сви ови часни оци добро послужише и служе Цркви Божијој,целог свог живота неизмерну љубав имајући према Богомајци,за коју Свети Григорије Палама каже:
"Она је основа оних што су били пре Ње,
заштитница оних што су дошли после Ње и заступница вечних.Она је тема пророка,начало апостола,упориште мученика,темељ учитеља,слава земаљских и радост небеских,лепота васцеле творевине,почетак,извор и корен неизрецивих добара,врх и савршенство сваког светитеља."


Пресвета Владичице Богородице,помени и нас,слуге Твоје,пред Сабором Светих који Ти угодише.

Рождество Твоје,Христе Боже наш


„Што су праоци одавно са болом очекивали,што су пророци предсказивали а праведници желели да виде,то се на данашњи дан збило и стварно испунило.“И Бог се на земљи јави и са људима поживе“(Вар.3,38).

Радујмо се,дакле,љубљени,веселимо се!

Ако је Јован у утроби матерњој заиграо,када је Марија к Јелисавети дошла,онда ми,који не Марију,но самог нашег Спаситеља Рођеног гледамо,треба и да заиграмо и да се зарадујемо а исто тако и да се задивимо оној великој Божијој наредби која сваки ум превазилази.

Размисли само,какав би то призор био када би сунце са неба сишло и кад би по земљи ишло и када би зрацима својим са земље све обасјало.А кад би такав догађај ужаснуо све оне који би тварну светлост тако гледали,замисли како је гледати да Сунце Правде из нашег тела зраке испушта и душу нам просвећује?“

(Део беседе Светога Јована Златоустог)

Христе многољубљени
Сунце Правде
зрацима Твојим
осветли ходнике
наших срца.
Детињим осмехом
Богомладенче
пружи руку
Свеобухватну
благослови
и
помилуј
читаву Васељену.

петак, 1. јануар 2010.

У сусрет празнику Рождества Христовог


"Припреми се Витлејеме,отвори се свима Едеме,радуј се Еуфрате,јер Дрво Живота у пећини процвета од Дјеве:
Мислени рај се показа у Њеној утроби,и у њему Божански Плод.Од Њега једући живи ћемо бити и нећемо умрети као Адам:Христос се рађа,да обнови
пали људски лик."
(Тропар Претпразништва Божића)

На вечерашњој служби,певане су стихире Претпразништву Христовог Рођења.
У њима,Црква нас молитвено позива,да отворимо своје духовне очи,не би ли и ми погледом пропратили Богородицу Дјеву,која се спрема на пут Витлејемске пећине,да Роди Онога,који је од Оца рођен пре свих векова,и Који се из великог човекољубља свога које превазилази сваки људски разум и немогуће га је созрецавати,уселио у Њену утробу,не би ли и сам постао Човек да спаси палог човека,као што каже Кондак Претпразништва:

"Дјева данас иде да неизречено роди Превечно Слово у Пећини:Весели се васељено,слушајући,и прослави са Анђелима и пастирима,Превечнога Бога,који је желео да нам се јави као мало Дете."

Пођимо и ми,шта ко има од дарова нека понесе.Пођимо у Витлејемску пећину,да дочекамо рођење малог Детета,да Му се поклонимо,да Му заблагодаримо,на безграничној љубави коју има према човеку.