понедељак, 15. новембар 2010.

In Memoriam,Патријарх Павле,2009-2010

15.Новембра 2009 године,уснуо је у Господу,Патријарх Српски,Господин Павле.
Духовни отац,учитељ...Икона образа праведности и чистоте.
На његово упокојење,један песник, Бошко Р. Маринков,записао је ову песму на блогу песника Александра Марића.



Долази ти Гојко, Господе,
а знамо да се никада нисте ни растајали.
Или можда јесте,ради нашег спотицања?
Вама је познато.
Тада би са једном маслином обилазио
сва места наших падова и вољу твоју под прстима имао.
А,Ти си по доброти благоизволео Љубав нам точити
и метати је међ' нашу мржњу.
Као чашу или какав пехар опточен миром
излио си га по свим нашим несрећама
да би нам људски лик нетакнут био и спокојан,
а свако је видео шта је хтео, говорио је.
Не долази ти празних руку, Домаћине!
Потрудили смо се да му чак и по џеповима
оставимо нашу неслогу да се са њом бори
и да се моли, и узео је.
На ципелама носи прашину крајишких поља
и пар каменчића од крша приморског
и није му тешко.
Вез надбедреника руком девојака македонских
би урађен и подсећа на царски.
И Крст косовски му је око врата.
Да, онај ломљени и бачен Ти знаш где...
Непоштени смо али немамо куд и немамо са чим.
Све злу окренусмо
и преврнусмо и сваки пласт сена не би ли пронашли
какву поган да се сладимо.
Немамо пред Твоју светлост него са њим!
Испраћамо Ти данас Гојка, Господе
како је коме дато и како ко уме
и не слутећи величанственост дочека.



Благословени беху ти новембарски дани,као да је Патријарх сав мрак и ужас наших помисли срца разгонио његовом Владичанском палицом.Беху то сунчани и топли дани и људи беху сунчани и топли.


Наш Старец
и Господин Србски
Павле
очију благих
у којима се Христос одмара
уснуо је у Господу.
Мошти му Србија пренесе
до Раковице
и спусти у земљу
као семе
а ми сад чекамо
сунчане дане
и благу климу.
Молитвено јецамо успаванке
да храст
што брже порасте.

***
И данас,када се молитвено сећамо годишњице упокојења нашега Светог Патријарха Павла,видимо и разумемо да је ту са нама,са својом браћом Архијерејима.Сви они,који се данас буду окупили око његовог гроба,чуће поново благ и пријатан глас који зове на праштање и помирење.
А храст о коме сам писала у песми-расте.Торжествено.Ангелски невидимо.Расте,грна се,ужилава.Чека осми дан...непролазан.

1 коментар:

  1. Боже како си ово лијепо написала. Баш сам се расплакала од гануости. Много нам недостаје...

    ОдговориИзбриши

Дошло је до грешке у овом гаџету