петак, 05. новембар 2010.

Жал за родним градом

Сећам се румени јутра
Петровданског вашара
Младе деве,румених образа
Што од стида
Што од живота непорочног
Отимам се од родитељске руке
И трчим усхићена
У гужву,међу људе
Пријатне...добре.

Сећам се калдрме
Танаска Рајића
И мириса дуња
И тамјана
У Цркви Свете Тројице
Свештеници у одеждама
На Светитеље ми личаше
Литургије благопријатне
Осташе ми у срцу.

Сећам се помрачења сунца
Те године
Сећам се суза и дрхтања
И сећам се колона возила
Тенкова
Сећам се камиона
Из којих јасно надзирем украдене
Жеље и снове непријатеља
Стид ме је да се сетим
Шиптарских хаљина
И тепиха
Како ово јефтино звучи
Опростите ми...

Сећам се када је почело
Вољени граде
Од сунца не видесмо
Слике и прилике
Људи
Само силуете
Неких нових лица
Како смо смели
Да се усудимо
Да мењамо мапу
Рођењем исцртану

Граде вољени
Нека ми нога не крочи
У твоје рушевине
Ако нисмо научили
Нешто из крхотина
Напукла Жича
Херувимском песмом
Нек' те позове
У спокој да уђеш
Славом овенчан
Круном Немањића.


2 коментара:

  1. Хвала ти Господе са светима твојим
    ратницима за веру и истину
    Артемијем и Димитријем
    за безразложну милост
    којом пробудио си нас
    из сна у смрти огрезлог

    ОдговориИзбриши
  2. Честитај Арсенију имендан у моје име!

    ОдговориИзбриши

Дошло је до грешке у овом гаџету