среда, 8. новембар 2017.



То је, као покривена маховином
да неприметно пужем ка извору
жедна да се напојим
хладне воде што грло стеже.
То је,као да удахнем ваздух
пре но што зароним
док ми бубњи у ушима
све до реског бола у лобањи.
То је,као да мерим расцеп
између пукотине у зиду
и могу ли икако да се увучем у њега
и да се апсорбујем.
То је,као да тако и као да ту
и као да никад и замало што није
замало
врховима прстију
истегнутих пршљанова
до најтањих  нити хрскавице
само што се не прекине

замало...



среда, 9. август 2017.






У мени ћути реч
и све што бих имала рећи
ћути тишином прегалничком.
Ћути и спава.
Напоран је то пут
оживети логос у себи
и пробудити песму.
Пањ је процветао
А негде у ово време,лани,
мртав беше,сув и беживотан.
И све се креће у позитивном смеру,
једино моја поезија,
личи на све оне песме
које и не читам,
и због којих песник није песник
бећ само онај који жели да пише.
Хоризонтална сам.





Фото: Владимир Дуњић

среда, 8. март 2017.

Надигравање сопственошћу



Немам времена више
да се надигравам
са својом сенком.
Пуштам је.
Слободна је
да остане
или
 нека иде.
Ако остане
ништа спектакуларно
неће се десити
у нашој
љубавној вези.
Ако оде,
нека је,
нека трчи
кроз класје
и зреле маслачке
све до великог дуда
и тако задихана
и срећна
нека се баци на траву
 гледајући
у облаке
отежале од волумена
 и нека се смеје
дуго,
дуго.


уторак, 7. март 2017.


Брзо похитај!
У немиле
у недраге
у прокажене
у оклеветане
међу богаље
међу борове
   међу борове...

Брзо похитај!
Међу ближње
и нижње
међу слуге
и господаре
међу силне
међу погнуте
под теретом
хистерије
материје
међу борове
  међу борове...

Брзо похитај!
Међу отргнуте
из загрљаја
Марте и Марије
међу спутане
својом муком 
онемеле
осувеле
међу борове
   међу борове...

Брзо похитај!
У поноћ
Међу звона 
и клепала
да приме 
Светлост
твоји отргнути
одагнај пустош
и нек процвета
суво цвеће
Брзо,брзо похитај
међу борове
међу борове
   међу борове...













Јутарња светлост
побожно обасјава
пурпурни цвет.
Гледам то јутро
последњи пут.
Шаљеш ме
 међу вукове
да будем Твоја овца
док ме милујеш
Твојом трећом руком.
О,детинство моје
У Твојим рукама одгајано!
Шапатно те молим:
Сети ме се у сваком целиву
којим те обасипају.