среда, 8. новембар 2017.



То је, као покривена маховином
да неприметно пужем ка извору
жедна да се напојим
хладне воде што грло стеже.
То је,као да удахнем ваздух
пре но што зароним
док ми бубњи у ушима
све до реског бола у лобањи.
То је,као да мерим расцеп
између пукотине у зиду
и могу ли икако да се увучем у њега
и да се апсорбујем.
То је,као да тако и као да ту
и као да никад и замало што није
замало
врховима прстију
истегнутих пршљанова
до најтањих  нити хрскавице
само што се не прекине

замало...



Нема коментара:

Постави коментар