недеља, 15. децембар 2013.

Бранимир Кршић,песма из збирке"Черторезник"


Пружив у Храму длан за нафору-
синтаксу видим лаж што разара:
синтагму,стварну свеметафору-
вокатив који уста Лазара!
За то и јесу свети клечали
Христотворена да је клауза
бо Ријеч јест мазда за све печали
(словесу муње-гром је пауза)!
Несвештан слог се лако уквари
(голем је терет предан званима)-
одсутан Логос-празни буквари...
Јалова буде гола анима
у граматици,попут полога-
несвјестан кад је дух филолога!




Нема коментара:

Постави коментар

Дошло је до грешке у овом гаџету