петак, 07. јун 2013.

Исусе,дај ми све што ми треба...


"Када је Господ у ноћи,која је делила 17.од 18.децембра 2012.године,уздигао свог верног слугу Епископа Хризостома на свештени крст животодавног страдања овај је,попут Њега самог-Христа Спаса-започео да поје своју литургијску химну патње и наде,молећи се речима у којима су се сјединили исихастичко предање источног монаштва,којем је целим својим бићем припадао и евхаристијска химна благодарења којом је живео.Уздигнутих руку,из крсног кревета,са олтара последње земаљске а прве небеске Литургије,он је сломљеним гласом а несломљеног срца вапио Господу: Исусе,дај ми све што ми треба!
Какав је човек био Хризостом Столић када је умирао на овакав начин?"
+++
 Овај кратак,пун хришћанске поетике и љубави,увод,написао је отац Владимир Вукашиновић у спомен-писанију,посвећеном Епископу Жичком,Господину Хрисостому.
На ово последње питање: Какав је човек био Хризостом Столић,нећемо ставити упитник,већ запету, и ако јој ту није место,али будући да симболика надјачава правопис,ова запета наћи ће свој смисао и своје место у Вечности,где ће се лик и дело овог изузетног човека остварити у заједници са Христом,коме је служио,верно и часно све ове године.

Ова књига,Литургијско прегалаштво Хризостома Столића,како је назвао отац Вукашиновић,је један кратак али прецизан подсетник на велики допринос Епископа Хризостома, богослужењу Српске Православне Цркве.











Нема коментара:

Постави коментар

Дошло је до грешке у овом гаџету