Кадa си отишла

Те вечери

Зграбила сам сећања

На сунчано детинство

И уронила у мирис

Твоје коже

Над надлактицом.

Од те вечери

Више нисам иста

И нисам спокојна

Док те не сретнем

Поново

И загрлим

И испричам ти о свему

Што си пропустила

Мада си била увек ту.

Када си отишла

Те  вечери

Ја сам некако пробала

Да се уклопим

И да будем нечија

Али истина је

Да сам остала своја

У теби сачувана

Нетакнута.

И од те вечери

Све ми се чини

Ја са Богом чешће разговарам

Поверила си ме на чување

Јединој Истини

Којој служим

Ево

Свe овe годинe

И сваки пут те поново оживљавам

И питам,како си?

И на тренутак осетим

У поветарцу мирис твоје мараме

Тек скинуте после Богојављенске Литургије

У заједници са Светима

Јеси ли пригрлила неки мали кутак

Свога мира,питам се?

А верујем да јеси.