Зашто си дозволио
да ти купе стихове
за шаку славе ?
Ти,због кога ми је било лако
да се потуцам по беспућима
незнавених,непризнатих.
Зашто си помислио
да си мали
и зашто ти је тескобно било
да сачекаш,још мало,
да израстемо
с првим маслачцима,
с првим даном
Нове зоре?
Зашто,о зашто
забога
ниси сачувао
нашу плаву крв
од мастила
само за нас,песнике,
што дрхтимо од стида
и ужаса славе,
истовремено
надајући се
неком Вишњем признању?
Антологије
српске поезије,препуне су, политички обојених, песника.Међу њима су и сјајни и
перспективни песници,који нису одолели искушењу времена.Помислили су да никоме
није стало.Ову песму посвећујем свим корифејима анонимности,тихе славе песника.
Нема коментара:
Постави коментар