уторак, 16. фебруар 2010.

Света благоверна Кнегиња Јелена Лазарева Балшић


Притишњена светским и медијским јармом појма савремене жене,данашња "савремена"жена је све само не оно што тај појам означава.
Она је роб свога угледа у друштву по сваку цену.Она је заморче естетске хирургије,пластично воће-мртве природе.
Неспособност у дипломатском и политичком животу имали смо прилике да видимо како код нас тако и у свету.
Да ли то значи да жени није место у јавном животу?
Да ли то значи да је немогуће да достигне висок степен образовања а да притом задржи све позитивне особине карактера и свога бића?
Наравно да то није тако.
Пример жене,супруге,мајке и дипломате где можемо наћи ако не у лику и животу Свете благоверне Кнегиње Јелене Балшић.
Рођена 1269 године у Крушевцу,и одрасла на двору свога оца,Србског Кнеза Лазара.
Била је велики љубитељ књиге и као врло образована жена,названа Учена.
Удала се за знатно старијег ЂурађаIIСтрацимировића Балшића,господара Зете и Горње Албаније.
Док се њен муж бавио државним пословима она је подизала и одгајала децу.
Смрћу њеног вољеног оца Кнеза Лазара за њу почињу тешки дани њенога живота.
Када јој се и муж упокојио 1403.године помишљала је да вођена примером своје мајке,Кнегиње Милице прими монашки чин али ју је спречавало то што је њен син још увек био малолетан,тако да је морала да му помогне у вођењу државних послова.
Поново се удала 1411године за босанског војводу Сандаља Хранића.После његове смрти је поново остала удовица.
Посветила се своме духовном животу,обнављајући многе Светиње,Цркве и Манастире.
На нашу срећу,остале су из њеног времена,сачуване преписке са њеним духовником Никоном Јерусалимцем.
Та писма одишу песништвом,достојанством и господством и паралелно,дубоким духовним преиспитивањем и бригом за спасење своје душе.

Она пише као господарица,иште смело да сазна шта јој је на спасење
душе и уједно понизно моли као слушкиња Господња.

"Да,часни оче,удвостучи таланте.Знам да си навикао држати се смерним у свему,но изговором смерности да не затвориш језик који казује много и добро,чији су плодови многи и многи породи правде и не лиши нас жељеног,јер ћеш се у доброј награди оштетити.Но,подражавај Владики,Христу твојему,чији си ученик и подражавалац страдањима Његовим.И моли му се да се и ми као заједничари нађемо у оном дану у коме ће доћи Христос са славом и силом многом и молитвама вашим,амин."
(из писма Свете Јелене,оцу Никону Јерусалимљанину)

И на крају да додам,лично созрецање;
У хришћанству,жена је добила највећи могући степен достојанства.
Кроз Богородицу,свет је спашен смрти и окова.Нова Ева даривала нам је Новог Адама.
Хиљаде жена се посветило знајући и исповедајући да је Христом настало све ново.
Нико нас се спречава да се остваримо у овоме свету али да то учинимо достојанствено са укусом и сваком врлином.

Нема коментара:

Постави коментар

Дошло је до грешке у овом гаџету