четвртак, 1. април 2010.

In Memoriam

Мојој радости детинства
хранитељки и мајци.
3.4.1998-3.4.2010

Чекаш ли ме
да ти дођем
по вечном дану.
Погледаш ли
на стазу често?

Чекаш ли ме,
да ти дођем
душе увијене
у бело платно
чисто као снег
да ме се не постидиш?

Чекаш ли ме,
да се похвалиш
и благодариш
у вечерњим стихирама
Невечерја?

Да се припремим.
Да се улепшам.
А ти ме ишчекуј
и познаћеш ме издалека.
+++




2 коментара:

  1. Прелепо,дирљиво, свако се може препознати у твојим стиховима...ХРИСТОС ВАКСРСЕ!

    ОдговориИзбриши
  2. Ваистину Воскресе,драга Милена.
    Да...препознајемо се једни у другима, и радости и туге.Хвала Богу на свему.

    ОдговориИзбриши