недеља, 25. јул 2010.

Тросунчаном светлошћу ,озари ме,Тројеручице



Онога дана
Када си на магарету
Одлазила од нас
остасмо сироти

Хитала си
натраг
међу торжествене
мужеве
и високе кипарисе
Хилендарске

Тамо где се речи
не претварају
у муку,лаж и клетву
већ у Химне
и поезију

Трећом руком
док си брисала
сузе материнске
жалећи
децу
што ће се тек
родити
ниси оклевала
да бациш
семе
наде
на будуће
песнике и Химнографе.

***

1 коментар:

  1. То семе ниче у душама хтеле оне то или не,
    желеле или не желеле. Наше је да га помилујемо и узведемо до песме, да би и сами помиловали били од Пречисте која древном и светом песнику из Дамаска Јовану исцели руку, а поред руке и прегршт семена расу по њиви душе његове.

    ОдговориИзбриши

Дошло је до грешке у овом гаџету