уторак, 11. мај 2010.

Сузама си вјере гријо хладне стјене

...о пастиру добри Цркве намучене.

Слава ти и милост,Владико Свети.

Па опет,кад будеш зажелео,Свети,да нам се обучеш у сјајна одејанија Архијерејска,па да нас обиђеш.
Да нас благословиш,да нас утешиш,да нас поучиш.



Матија Бећковић

Свети Василије Острошки Чудотворац

Још га није било нигде
Кад је на извору
У Поповом пољу
Угледао девојку
Како из чисте чаше
Даје воду путнику намернику
А он благосиља
И њу и онога кога ће родити

Познао је Светог Саву
Кога је гледао и раније
Али девојку
Своју будућу мајку
Видео је први пут
Кад је чуо за своје рођење

Из оних стопа
Кренуо је да се припрема
Опасује и приобува
За далеки пут
Не носећи са собом ништа
Сем студеног камена
Да нахрани људе
У земљи ван неба

Прво је мајку повео под Острог
Да се поклони свечевом ћивоту
Док још није знала да га је носила
Једва је чекао
Да му види кућу
И стену с којом ће се венчати
Али када је приступила
И исповедила виђење на извору
Стресао се ћивот
У њеној утроби

Чим га је изнедрила
Отргао се из наручја
И утекао
Да се пече у камењу
Док за рало крша
Купи рало неба

Кад је претрпео
Све због чега се родио
Заповеди с неба
Да га ископају из земље
И врате у ћивот
Истесан у литици
Коју је за себе градио
Они који су га каменовали
Из руку и уста

И нису презали ни од чега
Ни стрецали ни од кога
Стрекнуше од њега
Кад се јави
Одједном са два места
И сашивених уста
Приђоше Чудотворцу

Тек тад се увери
Онај што га је послао
Да се нашао светац и за њих
А они над собом угледаше небо
Као да је ту одувек било.

Нема коментара:

Постави коментар

Дошло је до грешке у овом гаџету