недеља, 09. мај 2010.

Тајна Царства Божијег само за оне који су вером прогледали

Недеља о Слепоме и Јеванђеље о истом,говори нам како је слеп човек од рођења био исцелен Господом Исусом Христом.Прво што је видео након исцелења био је Господ-Исцелитељ.
Шта људске очи више могу да пожеле од тога?
Нажалост,ми људи,толико тога желимо да видимо својим телесним очима,скрнавимо своје очи,не жуде свачије зенице за Спаситељем.
Ипак,нема места за очај јер наша вера није вера очајника,већ жива крсто-васкрсна вера који сведоче и исповедају Свети Оци,духовне аристократе,Христоносци.
Читајући данас,књигу оца Јована Журавског"Тајна Царства Божијег" осетила сам потребу да издвојим неколико његових речи,да би се тим речима наслађивали сви они који прате овај блог и они који ће некад свратити...да сви имамо користи од тога.
Отац Јован Журавски ми је по много чему срцу близак,поготово ми је разрешио многе дилеме које су ме мучиле и о којима не бих писала,да се овај пост не би претворио у "црквени маркетинг"а то ми није намера.Једноставно,покушаћу кратким изводима из његове књиге да делимично пренесем или бар мало наговестим његово ослушкивање божанствене симфоније словесних звукова,тј.мисли светих отаца Православне Цркве,бесмртних искатеља умне красоте,како је говорио отац Јован.

Говорећи о монаштву као савршеном путу за оне који желе да потпуно уђу у тајне Царства Божијег,он каже:
"Прва благословена Подвижница у новом човечанству,која се својим умним делањем домогла скривене тајне новога бића,била је Преблагословена Дјева и Мати,Родоначелница другога рода,новога човечанства(отац Јован овде мисли на велике Божије угоднике као што је био баћушка Серафим,за кога је Богородица рекла-Овај је од нашега рода),Родоначелница монашког реда,небеска Игуманија земног монаштва(...)

Она је,Поклоница смела,
у ноћи без светлости
у тамним вековима беспутице
усудила се
стазу да пропути,
најкраћу и незаменљиву-
ка начелној тајни Божијој-
ка светој нетрулежности.

Она је све кротке и ниште и тужне,неуспокојиве искатеље унутарњег,бесмртног,божанственог,"умног бића",

с љубављу повела са собом
ка светлој васељенској јутарњи
дивног васкрсења.
И од тог часа
иза Њених ногу,
које с трепетом бола прођоше кроз трње,
по чудесним траговима,
по Њеним стопалима,
које горе драгуљним сузама
и капима рујних рубина,
хитају низови
узаном стазом...
А лица!
Њихова лица сијају
непропадљивом лепотом Њеном.
Иду...сви иду...хитају...
ка слави непропадљивости
светлог дана Васкрсења.

(Не знам да ли сам у животу лепшу похвалну химну Богородици прочитала од ове...ово је више од песме,химне,величања...приметите само његове речи усудила се стазу да пропути,ова реч-усудила се,најлепше је тумачење Благовести...све је речено овом речју)



Икона Мајке Божије"Свих Жалосних Радост"
У храму посвећеном овој Икони Мајке Божије,отац Јован је служио од 1940до 1962године
+++
Првобитна замисао ми је била да прекуцам неке делове његове књиге,међутим,овом похвалном песмом Пресветој Богородици,заћутало је срце моје.
Овај пост сходно теми и овој Недељи о Слепоме,завршићу речима оца Јована Журавског:
"Ослепљена грехом,људска душа на путу вере прогледава и види невидљиво.Вера је унутрашњи орган виђења душе:вером душа примећује унутрашњи и невидљиви,но ипак реални свет.Видљиви свет је само образ и сенка другог,невидљивог света:нереална видљивост реалног.Видљиви свет се опажа гледањем,а невидљиви свет-вером.Вера је прекрасни и пребогати дар Божији,који обогаћује убогу и покрадену душу."

Нека би Бог дао и Мајка Божија које се свагда моли за нас,да слепи и намучени тумарањем мрачних ходника своје огреховљене душе прогледамо вером и постанемо племство вишег рода-рода Мајке Божије.




Нема коментара:

Постави коментар

Дошло је до грешке у овом гаџету