Ко би знао откуда оно долази! Кад би било могуће што пре га се ратосиљати.Али,оно је као време:нико не зна одакле,када,зашто...За разлику од времена,за наше променљиво расположење нема,чак,ни предзнака.Треба се,напросто,покорити.
Не,ни у ком случају!Не може бити речи о покорности!
Рђаво расположење мора слушати нас!
Рђаво расположење-то није оно што ја сам у себи замишљам,не оно што проистиче из дубине моје душе,оно тек означава како се ја према томе односим,и затим,шта ја дозвољавам другим људима да осете.
Два последња услова су у нашој власти: ми њима располажемо,и они нам се морају покорити.Ко то још увек није разумео,мора по могућству ускоро да научи разумевати;зато се то односи на темеље самоконтроле.
Рђаво расположење пониче из унутрашњег раскола,чије основно чвориште остаје у подсвести,и њега није лако размрсити.
Тај раскол или,како се изражавају лекари који лече душу,тај"конфликт"поникао је не одједном;најпре,он се храни од дечјих година и може изненада да оживи или лако да се заоштри.
Могуће је да ћу се од њега избавити,међутим,ипак је такође могуће и да ћу га носити са собом до саме смрти.Да,теглићу га у себи и издржаћу га,помирићу се са његовим постојањем,бићу принуђен да се са њим вечно бавим,једном речју-односићу се према њему творачки.
Боже небески,па то није разлог за "рђаво расположење"!
Твоја је лична ствар како се односиш према свом унутрашњем конфликту,према оном предосетном приливу нових снага.
Ако унутар себе не умеш да се учврстиш као победник,ако си толико незахвалан,да,стојећи пред главним задатком свога живота видиш само "тешкоће" и "непријатности" и постајеш"утучен",онда бар не износи своје кукавиштво пред друге људе!
Јак карактер радује се тешкоћама и смеши се непријатностима.
Не можеш сам-ишти помоћи,али је оно најглавније-моли се: искрена молитва увек ће бити услишена.Али,само не откривај своју слабост пред страним људима!
Неприлично је избрбљати тајну;а рђаво расположење чини управо то.Плакати због бола је-детињасто;а рђаво расположење је кукумавчење.Није ли недостојно друге заражавати својом болешћу:а рђаво расположење је заразно.
Зар не знаш како спокојно и мило уме да се осмехује онај који те превасходи?
Тај осмех је за рђаво расположење неподношљив.
Иван А.Иљин
Нема коментара:
Постави коментар