понедељак, 26. децембар 2011.

Пред буктавим загонеткама Господњим-Досада


Тамо где се све чини неутешним,утеха већ на прагу стоји.
Ослушни,она куца о двери...Отвори без оклевања,јер ти носи оно најбоље-самога себе.
Шта може бити неутешније од досаде?Ко зна,откуда се она накупи?Али,ево,већ је овде.Живот постаје,изненада,тако јадан,тако сив,тако сув и тако туђ.
Ништа те не привлачи,ништа те не радује,ништа те не поздравља,ни овде ни тамо.Свуда само увела трава,сиви каменови,мртва пустиња живота.Време постаје празно и вуче се споро.Све суштинско ме оставља равнодушним;а оно што мора да заузме његово место-неодређено је:ја то не знам...узалуд лутам развалинама:"то, ипак, није то"Али ја сам остао онај стари;дакле,то је до света,то ме он учинио чамотним.Свет је баналан и низак;сувише низак за мене;он ништа не може да ми понуди.И моја досада само потврђује моју"духовну надмоћ"...
О,јадна утехо!Једва да си осетила радост од сопствене надмоћи,као да досада одједном нестаје,а она се гнезди заувек,учвршћује се,постаје животна свакодневница и мрачно светли из твојих очију прекомерношћу и суровом душевном депресијом.
Не,истинска утеха долази из дубине твог сопственог духа!
Извор досаде-није у свету,него у теби.На неко време ти си се уморио од живота;остави,не сили себе,љубав ће се пробудити од себе сама...
Можда си исувише јако волео?Или твоја љубав није налазила одговор?Или ниси имао довољно снаге за љубав?...Краће речено,твоја љубав је нестала;окренула леђа и више ти не дарује себе.Ћуте жеље;срце не жели више да пева-ни Богу,ни идолу,и изгледа као да је свет изгубио своју прелест.
Треба пре свега пронаћи у себи храброст да се поднесе досада:поднеси је спокојно,она ће ишчезнути сама од себе,онда када се обнови љубав.
Али,то не мора да буде сувише дуго...Досада мора да буде кратка,јер је и сам живот прекратак за предугу досаду.
Постоји посебна вештина:увек нешто волети и нешто желети.И то мора да буде оно што не може да разочара.
Томе поучавати друге,помало је досадно.Али,то је средство против досаде.То је њена утеха:јер,сама досада је утеха.

Иван А. Иљин
***
Покренула сам овај мали зборник текстова Ивана Иљина,руског православног философа и одмах вас суочавам са досадом.
Философија може да буде досадна али у овим данима зиме и презасићености,може да буде и корисна и надахнујућа.
Надам се да ће ови текстови наићи на "умеће читања" како и сам Иљин говори.

2 коментара:

  1. Постоји посебна вештина:увек нешто волети и нешто желети.И то мора да буде оно што не може да разочара.

    ОдговориИзбриши
  2. Колико истине у само две реченице.Ето....

    ОдговориИзбриши

Дошло је до грешке у овом гаџету