четвртак, 13. мај 2021.

 Мој тата је испред хотела"Турист"
Извадио из џепа прегршт новчаница
Наменски за ту прилику
И ставио у предњи џеп
Мојих пругастих трегер- панталона.
Мајка је поцрвенела 
И негде између стида и одобравања
Прошапутала: Не мораш то да радиш...
А значило је: Не можеш је купити
Избројаним папирима
А ја сам,све време
Брисала знојаве дланове о панталоне
И мислила о томе
Да ће цело моје детинство
Обележити сећање на тај џеп
Срећом...избледело је
А онда сам упознала Силвију Плат
И помислила: могло је и горе! 







Нема коментара:

Постави коментар