уторак, 6. март 2012.

Моја Макрина

Одавно сам је заволела.У срцу брижљиво склапам детаље њене Иконе која ће се тек насликати или се можда и сама слика...Бог зна.
Синоћ ми је била утеха у тренуцима мучне тишине.
Укорава ме и оправдава ме.Препоручује ми смернице духовних красота које само кроз маглу надзирем и уздахом терам од себе благо-дато.
Немоћна сам-подигни ме.
Слепа сам-води ме.
Моја Макрина.Ама.Амин.

Нема коментара:

Постави коментар