петак, 21. јануар 2011.

Нађосмо Рај


Боже,где си?толико пута постављамо то питање."Тражим Те,Боже,ево све чиним али некако осећам празнину!"
"Нађосте ли Бога?"питамо једни друге,"Ево и ми тражимо!" одговарају други,а запитамо ли се,некада,
-Тражи ли и Бог нас?
-Погледава ли Бог на стазу живота,кад ћемо наићи,да нам изађе у сусрет?
Старац Емилиан,кроз своју обоготворену и оживотворену реч,даје нам одговоре на та питања,чак шта више,иде и корак даље,и позива нас,провоцира нас,да се подигнемо уснули у својим слабостима и да прогледамо слепи јер"Господ отвара очи слепима,Господ љуби праведнике".

"Историја човечанства је историја греха,одступништво од Бога.Стога сви народи не траже ништа друго до Бога,Који се не свети,него зна само за човекољубље.Кроз векове до ушију наших допире глас Пророка:"Народе мој,шта сам ти учинио?Или чиме сам те ражалостио?Или чиме сам ти засметао?Одговори ми.
Без одговора и са болом стојимо на ивици понора.Али,знајмо да утроба наша,пошто је некада ус еби носила Бога,Бога жели,Бога тражи,Бога воли.Због тога често с болом узвикујемо:"Тражила сам онога кога је заволела душа моја,тражила сам га и не нађох га,звала сам га и није ме чуо,обишла сам цео град,била на трговима,на пијацама,тражила много,али га не нађох.Међутим,знамо Га.Иза бедема,иза некога зида,иза греха нашег,незнања нашег,иза заборава или бриге наше,када вичемо,када бришемо зној свој или сузе своје,тамо негде и у нама је Бог.Шта је то за Бога да одједном гурне бедем и сруши га?То ће учинити и унутар срца нашега,иза којег се у сваком случају крије Он.И учиниће то,само да Га ми до краја желимо."


Нађосмо Рај

"Како могу да грешим?Како могу да заборављам?Како могу да не пијем"од извора воде која тече у живот вечни који је у мени?Како могу да не будем обасјаван светлошћу која стрпљиво чека у мени,која седи и чека ме?Испуњен је храм присуством Божијим.Где год да сам ја,где год да си ти,брате мој,где год да смо сви ми,чак и грешни,тамо је Рај.Због тога смо нашли Рај,у нама је.
Захвалимо Богу и обећајмо Му мирнога и смиренога срца:"Да,наставићу да се заодевам Тобом,Боже мој,да бих био обиталиште Твоје,стан Твој,Рај Твој,радост Твоја,сладост Твоја,као што си и Ти сладост моја."

Старац Емилијан,сасуд чисти и непорочни,коме је по речима Еп.Атанасија Јефтића,Сам Дух свакодневно занимање и доживљај.
Загледани у Свету Гору и њене свештене манастире,жедно упијамо сваку реч,сваку поуку.Нама хришћанкама не остаје ништа друго до са радошћу да испратимо своје мужеве и браћу на пут ходочашћа стазама Атоса,не би ли,вративши се,у наше домове унели благе вести,радосне вести-Бог се јави у телу и постаде Човек,Умре и Васкрсе и врата Раја нам отвори.
Нађосмо Рај,загледани једни у друге препознајемо Његове сладости.

Нема коментара:

Постави коментар

Дошло је до грешке у овом гаџету