Света Макрина

Како да почнем било шта да пишем о њој?
Како да немуштим језиком својим било шта напишем о њој,чије ни сенке нисам достојна и како и шта више рећи после богодостојних и светих речи,брата њеног,Светог Григорија Ниског,а не могу а да нешто не напишем о овој светиљци,подвижници и красоти девествености?
Нека у овом писању Света Породица види само моју добру намеру и нека се не гнуша моје недостојности спомињања њихових имена.
***
У ове дане Светога и Часнога Поста,служи се Литургија Светог Василија Великог.
Свети Василије Велики како и само име његово говори био је велики стуб вере наше православне и нема хришћанина који се није задивио читајући његово величанствено Житије али о Светом Василију нека пишу велики људи а ја ћу се дрзнути да напишем нешто о његовој сестри,Светој Макрини.

Док мајка рађаше Свету Макрину имаше виђење како у рукама носи дете које јој још беше у утроби и виде Ангела Божјег који ослови дете именом Текла али то се није збило да би мајка дала детету то име већ да је упути на будући подвижнички живот њене кћерке налик Светој Текли.
Света Макрина расла је у свакој честитости и побожности а када је стасала за удају,одабра себи благочестивог младића да јој буде заштитник и животни сапутник али како младић умре она не хте више ни да чује за удају већ у свему помагаше мајци која је сем ње имала још осморо деце.
Макрина беше пуна пуна мудрости и зрелости и сваког Божјег благослова да је и свога брата Светог Василија Великог саветовала и управљала на подвижнички живот као и своју мајку а када се упокоји њен брат Наукратије она показа велику снагу и оста прибрана у тренуцима велике жалости да би се мајци нашла у болу и муци.
Не само да је Света Макрина тешила мајку у жалостима већ ју је упућивала на правилан и достојан хришћански живот и поучавала је ону која је родила.
И док су тако живеле и трудиле се да угоде једино Богу,упокоји се и брат Макринин,велики и славни,Свети Василије и сви плакаше за њим и туговаше због растанка.
Свети Григорије Ниски пише да недуго после упокојења Светога Василија би и Свети Архијерејски Сабор у Антиохији на коме учестоваше и Свети Григорије и после свршетка Сабора он пође кући да види своју старију сестру,Свету Макрину,коју не беше видео око осам година.
Ту и почиње његово потресно сведочанство о блаженој кончини ове Светитељке.


Када је Свети Григорије прешао већи део пута ка кући својој,стаде да се одмори мало и у сну имаше виђење да на својим рукама носи мошти неког Мученика и би му јасно да ће се нешто догодити што ће га потрести и растужити.
Његово братско срце је осетило растанак.
Када је стигао на место где му се сестра подвизавала дочека га много народа и у Цркви га дочекаше девественице које се подвизаваху под будним оком своје мајке Макрине и отпеваше Светоме Григорију Доксологију а када он упита где му је сестра,рекоше му,да је много болесна и да је у својој келији.
Свети Григорије пође до келије да види своју сестру и како каже(приметите са каквим поштовањем и дивљењем) Један човек ме поведе до моје велике сестре и отвори врата њене келије и ја тада уђох у свето обиталиште.
А када уђе Свети Григорије у келију,угледа сестру,не на удобном кревету,већ да лежи на поду,главу јој уместо јастука придржаваше даска.
Када виде свог вољеног брата да улази она покуша да устане али не могаше због немоћи већ положивши руке на под преклони се преко лежаја колико је могла да укаже брату поштовање и његовом Архијерејском чину.
(Када сам ово читала,сетила сам се и нашег,преподобног оца,Јустина Ћелијског,који је духовним млеком многу децу задојио а када неки од његове деце посташе Епископи,он би их дочекивао не у келији или у манастиру,већ раније би излазио на стазу,обукавши најлепшу расу и угледавши их из даљине,чинио је велика метанија пред Архијерејима.Каква љубав и какво смирење?)
И Света Макрина тешаше свога брата и поучаваше га из своје болесничке постеље и отпусти га у једном моменту да се и он одмори па да се поново виде.
А када поново дође у њену келију да је види Свети Григорије она и тада у последњим својим сатима поучаваше брата и најближе своје и говораше им о Богу и не показиваше никакву тугу због одласка из овога живота јер њу чекаше други живот,вечни живот са њеним Господом коме је служила цео свој живот.
Света Макрина подиже своје руке,заблагодари Господу и помоли се срдачном молитвом и као птица,душом полете ка Небесима и представи се у Господу.
Тада наступи велика туга и плач свих оних који су је знали,који су се подвизавали са њом и те туге не беше лишен ни Свети Григорије.
Оно што ме је дубоко потресло и задивило је Богомудро расуђивање Светога Григорија када су отворили породичну гробницу његових родитеља не би ли ту положили и тело Свете Макрине.
Он се тада побојао јер се сетио да може да наруши божанску заповест и да открије срамоту оца и мајке,односно,срамоту људске природе,будући да су њихова тела природно распаднута и да на себе не би навукао Нојев гнев као син његов који се смејао очевој наготи,он узе бело платно и први уђе у породичну гробницу и прекри платном земне остатке својих родитеља па тек тад допусти људима да положе тело и Свете Макрине поред своје мајке с којом се цео свој живот подвизавала.
(Приметимо и задивимо се оваквом расуђивању и поштовању блажене успомене на своје родитеље једнога сина јер данас смо сведоци,да многи синови и кћери не поштују своје родитеље како за живота тако ни гробове њихове,запустеле у коров прогутане,тужне и усамљене гробове које нико не обилази.)

Света Макрина,сестра Светог Василија Великог,Светог Григорија Ниског,Светог Петра Севастијског.
Света Макрина-Велика Макрина са слободом можемо рећи јер и јесте била велика и то јој име припада и по части и по достојанству.
Њеним светим молитвама да се спасемо,да се правилно духовно развијамо,поготово ми жене.
Света Макрино,моли се Богу за нас.Амин.