Мој тата је испред хотела"Турист"

Извадио из џепа прегршт новчаница

Наменски за ту прилику

И ставио у предњи џеп

Мојих пругастих трегер- панталона.

Мајка је поцрвенела 

И негде између стида и одобравања

Прошапутала: Не мораш то да радиш...

А значило је: Не можеш је купити

Избројаним папирима

А ја сам,све време

Брисала знојаве дланове о панталоне

И мислила о томе

Да ће цело моје детинство

Обележити сећање на тај џеп

Срећом...избледело је

А онда сам упознала Силвију Плат

И помислила: могло је и горе!