То је, као покривена маховином

да неприметно пужем ка извору

жедна да се напојим

хладне воде што грло стеже.

То је,као да удахнем ваздух

пре но што зароним

док ми бубњи у ушима

све до реског бола у лобањи.

То је,као да мерим расцеп

између пукотине у зиду

и могу ли икако да се увучем у њега

и да се апсорбујем.

То је,као да тако и као да ту

и као да никад и замало што није

замало

врховима прстију

истегнутих пршљанова

до најтањих  нити хрскавице

само што се не прекине

замало...