Одбијам  да постојим

На овом месту

Хладне и усахле долине.

Ја ћу пре да обитавам

Међу гранчицама сувим

Што пуцкетају под мојим ногама

Док сакупљам земљу

За моје цвеће.

Јесам ли ја то

Прешла у равнодушно стање

Свога ума?

Јесам ли ја то одустала?

Не разумем принцип

Чопора

И не схватам потребу

Да волим  искључиво себе.

Ја ћу просто

Једнога јутра

Да лахорим

Са презрелим маслачцима

Као и сви песници

Што раде

Не бих ли осетила лакоћу

Одвајања

Од ове хладне и усахле долине.