Некога малог кад пригрлиш

Некога малог кад пригрлиш

Некога малог кад пригрлиш

И кад му отвориш универзум

Да на твојим грудима

Осети откуцаје космоса

Када ти узврате његове руке

И кад цео свет престане да дише

Због  тог сусрета

Како је то свето!

Некога малог кад пригрлиш.

Некога малог кад пригрлиш

Ти си Симеон Нови Богопримац

Немој да устукнеш

Над овом светом компарацијом

Истина је то.

Како је то свето!

Некога малог кад пригрлиш.

Некога малог кад пригрлиш

Тек тада твоја узвишеност

Добија назначење достојанства

И благошћу  твојих руку

Којима сејеш милост

Прегршт благослова

Жању поколења.

Како је то свето!

Некога малог кад пригрлиш.

Некога малог,малог,малог

Кад пригрлиш

Све је то Љубав

Бескрајна Љубав

Због које и ти дишеш

Овај ваздух постојања

У неком кутку Раја

Ти са малим обитаваш

Како је то свето!

Некога малог кад пригрлиш.