Радуј се,Игуманијо Хилендарска,Богородице Тројеручице

"Приђите верни,поклонимо се образу Пречисте Дјеве,поклонимо се икони Тројеручици,поклонимо се и припаднимо Царици нашој Богородици,с љубављу говорећи:
измоли,о Благосрдачна,од Сина твога,Христа Бога нашег,благодат и милост,нама,слугама твојим,и свом христољубивом роду Србском."
(Велика вечерња,Слава на Стиховне,глас 1,самогласан)

Службу Пресветој Богородици Тројеручици,на црквено-словенском језику,сачинио је потојереј Мирко Р.Павловић, 1972 године,на молбу и писмену жељу Свештеног сабора,Свете обитељи Хилендарске.
У зборнику Служби(Пресветој Богородици Тројеручици,Сабору Светих и Преподобних отаца Хилендарских,на Светој Гори просијавши,Преподобној Анастасији,Преподобном Симеону и Сави) штампаних 1974 године,с благословом тадашњег Патријарха Србског Германа,Протојереј Мирко Павловић је записао следеће:

"Када сам 18.новембра(1.децембра) 1971 г. први пут ступио у Свету Гору,долазећи у Српску Царску Лавру Хиландар,у својству изасланика Њ.Св.Патријарха српског Господина Германа за славу храма(Ваведење),Свештени Сабор ове свете Лавре изразио ми је жељу да,по могућности,сачиним на црквенословенском језику службу Пресветој Богородици,у част и спомен доласка у манастир Хиландар њене чудотворне иконе,зване Тројеручица.Сматрајући то за највишу част,са великом радошћу прихватио сам се овог светог посла,тим пре што у Српској Православној Цркви скоро да и нема сличне службе.
Један руски Месецослов набраја равно 235.оваквих празновања у Руској Цркви(до сада већ ко зна колико још исписаних;прим.уредн.)
А код нас?
Кад би се бар нотирала и у месецослов унела само она празновања која је српски народ већ увео:Пећка,Чајничка,затим Тројеручица и Млекопитателница....
Потрудио сам се колико сам знао и могао,да жељи Свештеног сабора Свете српске царске лавре Хиландара удовољим.Ова служба је плод тога труда.Све што је у њој добро,дар је свише,све што не ваља-лично је моје."
У Светој српској царској лаври Хиландару.
29 јануара(12 фебруара) 1972
протојереј Мирко Р.Павловић

***

Подаци које је навео отац Мирко и дан данас,опомињу и забрињавају.Да ли смо ми једини народ који свесно "одлаже попеченије"?
Празне странице чекају да се испишу,Бог чека Србе да се покају.Шта ће се прво десити од овога?Свеједно је,једно повезује друго у сада већ Епску песму,Владике Николаја"Небеска Литургија".

Тад анђели Божји заплакали,

А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза-свега гласа:
"Доста, Боже, поштеди остатак!"
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацери се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовме.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе - АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.