понедељак, 4. јул 2011.
Александра
Руке су ти везали
да не браниш детинство
да не загрлиш мајку
да не молиш за милост.
Александра,
чега ти је било жао?
Хаљине коју нећеш обући
књиге коју нећеш прочитати
стазе,којом никад
нећеш шетати?
Или си жалила чопор хијена
и што твоја крв није последња
жеђ неутољена
никада човеком неће се назвати
онај кога се и демони стиде.
Александра,
руку везаних
зарлила си Вечно
обитавање Љубави.
Ову песму посвећујем једном недосањаном детинству,Александри Зец,која је заједно са својом мајком зверски ликвидирана од припадника МУП-а Хрватске.
Нека је вечан и нестарив спомен свој деци,Српским мученицима,који су своје младе животе дали за ову земљу.
http://www.jutarnji.hr/ratni-zlocin--tomislav-mercep-mucio-i-ubijao-ljude-za-vrijeme-rata/956841/
Нема коментара:
Постави коментар