Једне сетне вечери

Песник је
усамљена врба
на обали реке
жубори и сања
нека давна пролећа
и зреле маслачке
како се с ветром
поигравају
умирући.

Песник је
рањени просјак
што скупља осмехе
и тренутке бола
док срце не пукне
од мањкавости речи.

Песник је
мученик
"храбра презвитера"
што се боји свега
а највише
утамничења
и
недоречености.

***

...Хоћемо ли још једном
зачути трубе
и кренути у походе
непрегледних стихова?