Јава у сну(или сан надсањан)

Сањала сам ноћас
Град да лежи на седам круна
И сањала сам поворку немих
Црноризаца
Или то беше Литија?
Уста су им била зашивена
Стидом
А руке свезане
Леношћу
Да Иконе не држе
Њихове руке
Беше пра-намера.
Сањала сам
Људе који држаше Икону
Светог Николаја Жичког
Заклонивши Ону коју је
Николај исти толико волео
И плакаше Николај
Над неразумним првенством
Која му је дата
У незнању људском
У нехтењу да се зна.
Сањала сам ноћас
Поворку слепаца и богаља
Или то беше Литија?
Или то и не беше сан...

+++

Ову песму посвећујем камењу које ће тек проговорити да постиди немуште.