петак, 31. децембар 2010.

Судба песника

У ПОХВАЛУ ПЕСНИКА РИКЕ

Као да си у руке
узео муњу када си у мраку
запалио свећу.

Хаику песник,Мацуо Башо

***
Судба песника

Мој кум и ја
ретко се срећемо
у родном граду
необјашњиво је све то
зашто је тако,
али зато почесто
сретнемо се
у другом стиху,треће строфе
наших песама.
Шта је то друго
до судба песника!
Речи се остављају
за боља времена
и спонтане сусрете
које прижељкујемо.


1 коментар:

  1. У ВРЕМЕНУ КАДА СЕ СВЕТИОНИЦИ ГАСЕ ЈЕДАН ЗА ДРУГИМ ОСТАЈУ САМО ВАТРЕ НА ОБАЛИ ПРАВИЛНО РАСПОРЕЂЕНЕ ЗА БРОДОВЕ ЧИЈИ КАПЕТАНИ НИСУ ОСТИВИЛИ СВАКУ НАДУ И ПРЕДАЛИ СЕ НАИЗГЛЕД НЕСАВЛАДИВОМ ТАЛАСУ СВЕТА. И КАО ШТО СУ ИСКРЕ ТАЈНО ЗАЛОЖЕНЕ У ДУШАМА ПЕСНИКА КАО ТАЛАНТИ ВЕЛИКЕ ВРЕДНОСТИ, ТАКО СУ И САМИ ПЕСНИЦИ РАСПОРЕЂЕНИ НА НАИЗГЛЕД ПУСТИМ ОСТРВИМА ДА ДРЖЕ ВАТРЕ НЕУГАШЕНЕ. ТРЕБА ЛИ КРАЉЕВУ СВЕТЛА, ТРЕБА ЛИ РАЖАНИ? НАРАВНО МИ СМО МАЛИ, А ВЕЛИКИ ЈЕ БОГ!

    ОдговориИзбриши