Владика Данило Крстић 20.04.2002-20.04.2010

Србска Православна Црква и поред великих гоњења безбожничког комунистичког режима 20.века и самим тим духовног пада у нашем народу,изнедрила је велике личности.Међу духовним горостасима као што су Свети Владика Николај,Преподобни Отац Јустин Поповић,налази се,ништа мање упечатљивија личност,харизматична личност,Блаженопочившег Епископа Будимског,Доктора Данила Крстића.
Владика Данило је био један од најобразованијих Епископа наше Цркве.Говорио је неколико језика,добар познавалац Теологије,Лингвистике,Књижевности.Иза себе,на нашу велику жалост није оставио много писаних дела али оно мало што имамо прилике да читамо никога не оставља равнодушним.Време ће тек показати а будуће генерације,надам се и верујем у то,имаће сензибилитет да препознају аутентичну личност Владике Данила."Богомир Тихи"како је Владика Данило себе потписивао у часописима је управо и био такав,тих,ненаметљив,ненасилан али увек рад да помогне било да на врата његовог кабинета покуца убоги сиромах или интелектуалац.

"Богат је само Бог и онај који има Бога у себи после Причешћа.Богат је човек који је часно стекао земно благо и уме да га раздели на милостињу и ктиторско зидање своје задужбине.А најбогатији међу људима је онај који је успео да светим врлинама изгради самога себе у живи Храм Пресвете Тројице."

+++

"Природно да је дар детеродија најважнија за опстанак Србадије.А тај проблем прираштаја,многодетности можемо решити само ако у целом нашем народу пробудимо послушност Богу,који је заповедио:"Рађајте се и множите се!"
Значи,ако се младожења,ломи око избора:кола или колевке онда парох треба да саветује нововенчаним супружницима да изаберу колевку,јер лепо дете је жива статуа створена за живот вечни."

+++

"Људи некако могу без науке,али никако не могу без етике.А извор најсавршеније етике хришћанске јесте лично Христос Бог.Без савршене православне догматике,нема ни савршене православне етике.А жижа те наше Богом откривене етике је порука:
Бог је љубав."

+++

ПЕСМА ЗА ДАНИЛА
Хоће ли Србијани заборавити
Богомира Тихог
кроз вреву пијаце прошавшег
без ценкања
уграбљеног од Неба
као гравитацијом Сунца
небеска тела
И кроз науку лако варљиву
уделитељку само ситне прашине
живитворног светла нахватаног
по путу стварања и ожиљцима
непропадљивог замисла
он узлетао је неопијен
прилепљен вери у Извор
А уметност у заносу
скопчану са бићем
у језик и разврстање
ствари божанских на осећаје
тихих чула што примају
импулсе и кадкад слажу
преводио је у вишње дворе
Крајња религија, обиталиште му
отворено на срцу и сведочанство
хоће ли га Србијани заборавити
Богомира Тихог, нареченог Данила
песника у апостолству
делатника у градини Живог језика

песник Александар Марић