Архимандрит Софроније(Сахаров)кроз мозаик живота породице Протојереја Бориса Старка

Благодарим Богу што ми је дао могућност,да могу макар мало,сходно својим могућностима,да проникнем у живот и дело,овог савременог аскете-богослова,ученика Светог Силуана Атонског,Архимандрита Софронија(Сахарова).
Имала сам прилику да ишчитавам његова дела,прву књигу коју је приредио,Старац Силуан-живот и дело,Видети Бога као што јесте,Рођење за Царство Непоколебиво,књига његових сабраних беседа и на крају,Писма блиским људима,преписка са свештеничком породицом Бориса Старка.

Без обзира што су његова дела par excellence виђење личности и њено остваривање кроз Бога и у Богу и што је себе максимално открио људима а све због тога да би ми имали што већу духовну корист,ипак,по мом скромном мишљењу,тек добром вољом породице Старк,ми смо добили коплетан увид у личност оца Софронија.Тек кроз ова писма,ми сагледавамо његову љубав,нежност,суптилност, очинство и мајчинство у једном срцу које је куцало за цео свет и крварило за тај исти свет.

1947.године,након што је више од 22године провео у манастирима на Светој Гори,јеромонах Софроније долази у Француску где се упознаје са породицом протојереја Бориса Старка,
са његовом женом Наталијом Димитријевном и њиховом децом.
Четрдесет година их је везивала љубав у Христу и братско пријатељство.За време њиховог заједничког живљења у Француској и заједничког служења,старац Софроније се исповедао код оца Бориса.
1952.године,отац Борис Старк се са својом породицом враћа у Русију и од тада креће ова преписка између старца Софронија и породице Старк.

Ова књига под називом "Писма блиским људима"пружа нам непроцењиве тренутке духовног уживања,слободно могу рећи,духовног надграђивања и задовољства самом чињеницом да постоје и да ће увек постојати велика пријатељства,велике љубави у Христу,да овај свет није рекао "збогом"правим и истинским вредностима и да увек,на Богу својствен начин,до нас,долазе овакве преписке и ми их читамо и наново ишчитавамо и радујемо се јер смо свесни да је љубав највећи дар који долази од Извора Љубави и да нам Бог себе пружа кроз сведочанства оваквих Христоносаца.старац Софроније са Наталијом Старк и Михајлом Старком

у Москви 1958.године

"Драги моји,зар сте посумњали у моју љубав?Свакога дана,и на почетку дана,и на крају,када идем на починак-сећање на вас ми је на првом месту,као што ми је на првом месту сећање на моју мајку.Али на вас-поименице."

Старац Софроније се на крају писма потписивао Ваш Тати јер је у детинству један од синова оца Бориса тако звао оца Софронија.Њему се то допало и тим именом је почео често да потписује своја писма.
2.јул 1953.година
"...Како бих желео да полетим к вама и проведем са вама макар неколико дана!Сада,након дугог прекида,након толиких пром ена,толиких доживљаја-да вас сретнем,да видим какви сте сада..."

Старац Софроније,Есекс

Драга матушка Наташа, мир Вама и свем дому Вашем. Свакога дана Вас посећујем у мислима,благосиљајући Вас и цео дом Ваш.Често пожелим да са Вама проведем макар једно вече,али велика је удаљеност међу нам а.... ...У својој молитви све вас стално носим.Иако деца,несумњиво,брзо расту и мењају се.А ја још увек држим у наручју малог Кољу и играм се са Мишом,и са Вером узаним путељком идем од аутобуса ка Дому.Али и ви сте се можда променили за све ове године,дуге године.Гледам ваша лица,све вас,фотографију,и видим да вас све волим,али не желим да постанем жртва туге,него се непрестано надам. Све вас грлим уз сву своју љубав. Ваш Тати. Отац Борис Старк

27.јул 1957.година
Драги у Господу оче Борисе,поводом Твог имендана,ја и сви који су овде са мном шаљемо ти своју љубав и све оне жеље које рађа љубав.(...)Излишно је да ти говорим како те увек носим у сећању своме и пред Богом.Тебе и сав дом твој,за који сам дубоко везан у срцу своме. Нека те чува Господ много година.
Твој у Господу брат и саслужитељ, архомандрит Софроније.

Протојереј Борис Старк са супругом Наталијом

С посебно радошћу прекуцавам следећи део писма који се односи на очеву љубав према дечици.Толико пута сам могла да чујем од добрих људи,родитеља како кажу да својој деци славе само имендане а рођендане и не помињу деци,заправо,у њиховој кући је строго забрањено и да честитају деци дан када су благословом Божијим дошла на овај свет.
12.јануар 1970.година
(...)Деца страшно воле да се њихови рођендани славе код нас.У вези са тим,прослава се наравно често помера за два три дана раније или касније,то јест на недељу или неки празник.Мени у тим случајевима пада у део да режем огромну торту и да је делим на десетине делова,парчића...
Шта рећи?Човек који је благословом Божијим созрецавао највеће Божанске тајне радује се дечијим рођенданима и сечењем торте.Шта је то?Откуд то?

То је љубав,љубав,љубав.Старац Софроније са оцем Кирилом и оцем Симеоном

12.јануар 1970.година
(...)Да бисмо заштитили нашу малу слободу,ми се држимо принципа-не дирати ни у чију слободу.Ако унутар нас нема семена Духа Светога,онда је тај пут просто немогућ.Али сазрецавање Вечне Истине,то јест Сунца Истине-Христа,усађује у нас непоколебиву увереност у неизбежност наше победе због победе Христове.У овоме свету ми можемо и чак смо дужни да подносимо тешкоће,али у оном који долази-победа је неизбежна.(...)

Старац Софроније,Старац Јосиф Ватопедски,отац Захарије са монасима и мирјанима

12.јануар 1980.годин
(...)Попут Вас,и ја сам такође посветио свој живот служењу ближњима.Са истом надом о којој Вам и пишем:посејана љубав ће неизоставно устати са нама у последњи дан.Устаће богато умножена,као изобилна жетва.Али сада осећам пустош,исцрпљеност.(...)

Последње писмо које је стигло породици Старк је са датумом 6.фебруара 1992.године.Писмо је написао старчев келијник отац Серафим.Старац више није могао ни да пише.Стар,озбиљно и тешко болестан.Ипак,његова љубав није могла а да не упути последње речи својим драгим и вољеним пријатељима.На крају писма које је написао отац Серафим,дописао је својом руком:
Увек вас носим у свом срцу,иако готово да уопште не пишем.Радујем се што сте се видели са двојицом мојих монаха:оцем Симеоном и оцем Серафимом.
Са великом љубављу љубим,пре свега,вас,а онда и све многобројно потомство.
Молим Бога,за дар љубави према вама,да она сачува свој вечни карактер који јој је у природи.
Ваш,као и увек,и заувек Тати-Софроније.
+++
Старац Софроније се упокојио у Господу 11.јула 1993.године.
На велику жалост,отац Борис није доживео излазак ове књиге коју је толико ишчекивао.Упокојио се 11.јануара 1996.године.
Топло препоручујем свакоме ко воли и поштује живот и рад оца Софронија да прочита ову књигу.
Аудио записе старчевих беседа можете преузети са овога сајта:
http://www.predanie.ru/mp3/Arhimandrit_Sofronij_Saharov_Duhovnye_besedy/

Овај пост посвећујем самоуком богослову Милији Јоксимовићу,нашем пријатељу и подвиго-заједничару у овим тешким али и драгоценим временима.