Господ рекавши:“Мир свој дајем вам!“пожелео је свакоме човеку који верује у Њега-савршен мир помисли.
Каква је душа човека који има такав мир?
Свети Петар Дамаскин овако говори:
„Душа има мир са Богом када је мирна унутар себе и када је у потпуности Богу окренута.
Таквом она постаје када је у миру са свим људима па макар и страшно страдала од њих.
По незлобивости,она се уопште не смућује него све сноси,свима жели добро,све воли по Богу.
Због неверних она плаче као што је чинио Господ и Апостоли а за верне се моли и труди,те стиче мир помисли и умом пребива у сагледавању и чистој молитви Богу.“
Читајући ове речи Светога Петра Дамаскина,ми се можемо растужити,безмало пасти у очајање,питајући се:
-Како је могуће ово да постигнем?
и истог момента,по својој људској слабости,констатујемо:
-Не,за мене је немогуће ово постићи!
МОГУЋЕ ЈЕ и свако је од нас у себи осетио бар честицу овог савршеног мира са Богом и читавом Његовом творевином.
Свако од нас,ко се бар једном потрудио,а тај труд некако је најблагословенији,у Часноме Посту,када се постом,молитвом и бдењем већим него уобичајено,припремамо да дочекамо Васкрс,
свако од нас је осетио тај свештени мир у души,у срцу,у помислима.
Ако само можемо да застанемо за моменат и покушамо да призовемо сећање,знаћемо да смо и ми,у неком тренутку,били сапричесници савршеног мира,и све је било лепо и свако је био леп и драгоцен за нас.
Па ако смо и на трен успели да осетимо то блаженство,онда је сасвим кристално јасно,без двоумљења:
Има наде за нас!
Има наде за човека.
Ништа није готово и све наново почиње и обнавља се у човеку,докле год има оне честице која пројављује благоухани мирис Вечности у нама.
„Будите Свети!“није само позив на смирење услед очигледне недостојности и грешности,
већ је и највећа реалност у Истини Христа-БогоЧовека,са Којим је све могуће.
Са Христом сједињени,грешник постаје Светитељ,разбојник постаје прво-положник Царства Небеског.
Гусеница постаје лептир.
Смрт дрхти.
Нема коментара:
Постави коментар